Amidžić: Bahatost Ministarstva odbrane dovodi budžet u pitanje
Amidžić je naveo da je ovakav zahtjev Ministarstva odbrane veći od budžeta svih 75 korisnika u ovoj godini i veći četiri puta od sredstava odobrenih za tekuću godinu - 392.000.000 KM.
- Ministarstvo odbrane, umjesto da pokaže najveće razumijevanje i na racionalniji način da koristi sredstva, izlazi sa budžetskim zahtjevom koji je u ekonomskom smislu sulud - rekao je Amidžić i dodao da niko ne može očekivati od njega da sa Ministarstvom odbrane o tome razgovara.
On je istakao da ga je, kada je preuzeo dužnost ministra finansija i trezora, dočekala "bahatost budžetskih korisnika" u smislu zahtjeva za 2024. godinu.
- Ne želim da sa svojim kolegama unutar Ministarstva nosim sam taj teret ili, eventualno, teret toga da budžet neće biti usvojen na vrijeme - rekao je Amidžić na konferenciji za novinare.
On je pojasnio da se bahatost odnosi na pojedine budžetske korisnike, podsjetivši da je budžet za ovu godinu iznosio 1,3 milijarde KM, a da su u Ministarstvo stigli zahtjevi za 2,8 milijardi KM.
- Ako je neko ovo doživio kao cjenkanje na pijaci, u smislu poslaću veći zahtjev, da bi dobio polovinu, smatram neodgovornim i neprofesionalnim i taj zahtjev neće dobiti podršku Ministarstva - rekao je Amidžić i dodao da to nije korektno prema građanima.
Amidžić je poručio da oni koji se ponašaju na takav način, treba i da snose odgovornost ukoliko budžet ne bude usvojen na vrijeme i ukoliko se uđe u fazu privremenog finansiranja.
- Nikada neću potpisati prijedlog budžeta koji podrazumijeva takve prioritete koji su dostavljeni kroz budžetske zahtjeve - poručio je Amidžić.
On je istakao da entiteti uplaćuju 1.020.000.000 KM za finansiranje 75 korisnika na nivou BiH.
- Kada saberemo sa očekivanim vlastitim prihodima, otprilike 180.000.000 KM i sa onim što predstavljaju prenesena sredstva, ne da nema prostora da povećavamo budžet, nego nam nedostaje 37.000.000 KM - rekao je Amidžić.
On je naglasio da je očekivao budžetske zahtjeve koji će uvažavati ekonomsku realnost.
- Mi ćemo unutar Ministarstva finansija i trezora, čiji je budžet oko 13,7, odnosno 13,8 miliona KM, naći prostora za uštede. Pozivam i ostale kolege da učine isto - rekao je Amidžić.
On je istakao da je zahtjev Ministarstva odbrane nerazuman i u svjetskim okvirima i da predstavlja četiri odsto BDP-a BiH.
- Dozvolite da vas podsjetim, Јapan troši jedan odsto BDP-a na odbranu, Njemačka 1,3 odsto, Kina 1,6 odsto, Francuska troši 1,9 odsto BDP-a na odbranu, a mi predlažemo budžet koji podrazumijeva četiri odsto, to je više i od Rusije koja sada sprovodi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini - naveo je Amidžić.
On je ponovio da niko od njega ne treba da očekuje da će razgovarati o takvom zahtjevu, jer, kako je rekao, da bi sa nekim razgovarao zahtjev mora biti razuman.
- Zajedno sa ljudima unutar Ministarstva finansija i trezora ušli smo i u meritum zakona i neke stvari ne razumijem. Čitam brojeve koje je meni dostavilo Ministarstvo odbrane, da li je za 2024. godinu potrebno sljedeće: modernizacija pješadijskog naoružanja i opreme u iznosu od 68,5 miliona KM uz modernizaciju lakih oklopnih vozila pješadije u iznosu 147,8 miliona KM i jedno i drugo na stavci nabavka opreme - upitao je Amidžić.
On je rekao da ne razumije ni da je za modernizaciju artiljerijskog naoružanja i opreme potrebno 18,4 miliona KM za samohodne haubice od 155 milimetara.
Amidžić je istakao i da zahtjev za modernizaciju naoružanja i opreme oklopnog bataljona iznosi 40,5 miliona KM, a za vazduhoplovstvo kroz nabavku šest srednjih transportnih helikoptera, 10 lakih višenamjenskih helikoptera, na dvije stavke, od kojih je jedna 406 miliona KM, a druga 44,7 miliona KM.
On je naveo i da je za modernizaciju sredstava za nuklearno-biološko-hemijsku odbranu zatraženo 13,3 miliona KM, te istakao da to što ne podržava ovakav budžet nije politički motivisano, pošto dolazi iz Republike Srpske, već da se ne pronalazi u takvom budžetskom rješenju.
Amidžić je rekao da nije vojni ekspert, ali je podsjetio kolege u Ministarstvu odbrane da se BiH graniči sa Hrvatskom i Crnom Gorom koje su članice NATO, te sa Srbijom.
- Ovdje mogu da postavim pitanje, ako smo se odlučili da se ovoliko naoružavamo da li očekujemo sukobe ili planiramo kao BiH da napadnemo Srbiju ili NATO? - upitao je Amidžić.
Govoreći o drugim budžetskim zahtjevima, Amidžić je izdvojio zahtjev Komisije za koncesije koja je od 2013. do 2023. godine potrošila 11,1 milion KM, a koja, kako je rekao, nije uradila ništa.
- Јa sam poreski obveznik Republike Srpske i mi plaćamo ovo. Znam šta bih uradio sa 11 miliona KM u svom gradu, a pretpostavljam da znaju svi u svojim lokalnim zajednicama - naveo je Amidžić.
On je istakao da nema ništa protiv toga da institucije BiH funkcionišu na način kako je dogovoreno, ali da je protiv toga da se plaća deset ljudi u Komisiji za koncesije, koji za deset godina nisu uradili ništa.
Napustio bih Savjet ministara ako bi bio podržan zahtjev Ministarstva odbrane
Ministar finansija i trezora izjavio je da bi napustio Savjet ministara, u slučaju da bude uvažen zahtjev Ministarstva odbrane za budžet od 1,7 milijardi KM.
- Zvanična politika partije iz koje ja dolazim i predsjednika partije /Milorada Dodika/ jeste da se takve stvari ne podrže. Od mene se očekuje da podržimo stvari koje se odnose na kvalitet življenja ljudi na ovom prostoru i ja te stavove dijelim - rekao je Amidžić u Sarajevu.
Amidžić je istakao da je problem BiH u Sarajevu, a ne u nekom drugom gradu, te da je problem unutar institucija, a ne entiteta.
- Ljudi koji žive u Federaciji BiH lagodinije se osjećaju kada naprave ovakvu konferenciju za novinare u svom gradu i ja bih se lagodnije osjećao da napravim konferenciju u Banjaluci. Ne, ja sam želio da to uradim ovdje da bih ukazao da je problem BiH u Sarajevu - dodao je Amidžić.
On je naglasio da finansijska stabilnost zemlje nije samo u njegovim već u rukama svih koji rade u Sarajevu.
Govoreći o zahtjevima za olakšice građanima, Amidžić je naveo da će se u narednom periodu baviti inicijativom za oslobađanje od plaćanja PDV-a na prvu nekretninu.
- Mislim da postoji dobra praksa u regionu, moramo da sagledamo finansijske efekte takve odluke - rekao je Amidžić.