KAKO ЈE NASTALO IME REPUBLIKA SRPSKA?

Јa toj sednici Skupštine nisam prisustvovao, pored ostalog i zbog toga što duge iscrpljujuće rasprave sa neodmerenostima i povremenim grubostima, kakvih na svim skupštinama ima, sa mnogo plićaka i priče radi priče, po pravilu istih govornika, rado izbegavam. Uz to, valja znati da su sve ratne sednice naše skupštine bile teške, kako se to s pravom govorilo - istorijske, jer se zaista i raspravljalo i odlučivalo o sudbonosnim pitanjima države i naroda. Sve smo to činili na uskom prostoru, stešnjeni namerama moćnih neprijatelja, a beskrajno povređeni ravnodušnošću i pasivnošću onih od kojih smo s pravom očekivali pomoć i podršku. Novi naziv države koju smo stvarali učinio mi se prikladnijim od dotadašnjeg, ali sam odmah pomislio da on može biti još bolji, još primereniji, uz, iako, sasvim sitnu izmenu. O nazivu koji sam imao nameru da predložim čim se za to ukaže podesna prilika, često sam razmišljao i ranije. Svoj predlog novog naziva države koju smo pravili, koja je već imala svoj Ustav i zakone, svoga predsednika, Skupštinu, Vladu, policiju, vojsku, izneo sam uz kratko obrazloženje na jednom od svakodnevnih sastanaka političkog vrha Republike. Sastanak je upriličen u odmaralištu "Kikinda" na Palama. Prisustvovali su: predsednik Republike Radovan Karadžić, Skupštine Momčilo Krajišnik, Vlade Branko Đerić, ministar informisanja u Vladi Republike Srpske Velibor Ostojić i direktor Srpske televizije Ilija Guzina. Moje je izlaganje sa napregnutom pažnjom slušao predsednik Skupštine Momčilo Krajišnik i bez trunke kolebanja predlog prihvatio. Čak je naložio Iliji Guzini i ministru Ostojiću da se već od te večeri u informativnim emisijama država naziva Republika Srpska, a ne Srpska Republika. Nakon toga dodao sam još jedino da je u svemu bitan naziv Srpska, koji može da stoji i sam, jer, konačno, državno uređenje sutra može i da se promeni, a naziv Srpska da ostane. Svi prisutni su se, bez rasprave i rezerve, sa iznesenim predlogom saglasili. Izmenu naziva, naše tek rođene države prihvatila je i Narodna skupština na svom narednom zasedanju u Bijeljini, 14. septembra iste godine. Prihvatanju je prethodio, za mene neočekivan pokušaj predsednika Skupštine da izmenu u nazivu prikaže kao nenamernu omašku u Zapisniku sa prethodne sednice. Razume se da mi nimalo nije bilo pravo da se prihvatanje novog naziva države, koju sam sam smislio i predložio, ovako završi, zato sam se javio za reč i saopštio celu istinu o ovoj stvari. Nadam se da o svemu ovome postoji trag u Zapisniku sa pomenute sednice Narodne skupštine Republike Srpske. S obzirom na to da je ljudsko pamćenje nepouzdano, a da su mnogi ljudi skloni da prisvajaju ne samo tuđe stvari, nego i tuđe ideje, te da sam se u to uverio i povodom ovog slučaja, osećao sam potrebu da, ukratko iznesem istinu o nastanku naziva Republika Srpska. prof. dr Ljubomir Zuković ministar obrazovanja, nauke i kulture u prvoj Vladi Republike Srpske