Zbog potreba tržišta rada sve veći broj stranih radnika u Srpskoj (VIDEO)
U potrazi za sigurnijim životom, ovaj mladić promijenio je kontinent. Redovna primanja i pogodan poslovni ambijent, doveli su ga iz Indije u Srpsku, u kojoj bi kaže, volio i da ostane. Zaposlen je u pekarskom sektoru, a sa domaćim radnicima i poslodavcem, kaže, veoma brzo se snašao.
- Uslovi na poslu su super, ljudi su veoma prijatni ovdje i kada odemo u grad, jako lijepo nas dočekaju. Volio bih da naučim srpski, možda ga kroz par mjeseci i uspijem malo savladati - kaže Gupartap Sing Sandu.
Iz ugla poslodavaca, intenzivnija potreba za stranim radnicima tek se očekuje u bližoj budućnosti. Najveći nedostatak radne snage bilježi se među zanatlijama, pojašnjavaju iz Unije poslodavaca.
- Najviše radnika u ovom trenutku imamo u sektoru građevinarstva, tu je i prerađivačka industrija koja bilježi značajan rast broja izdatih radnih dozvola za strance. Tu je i ugostiteljstvo, ali i poljoprivreda - rekao je Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
Vlada Srpske i Zavod za zapošljavanje nisu se oglušili na sve izvjesnije potrebe tržišta, a pozamašna kvota za radne dozvole strancima u potpunosti je ispunjena. Najviše radnih dozvola izdato je državljanima Turske, Srbije i Bangladeša.
- Godišnja kvota radnih dozvola stranim državljanima za 2023. godinu u Republici Srpskoj je 1.400 radnih dozvola od čega 1.000 novih i 400 produženih radnih dozvola. Sa 31. oktobrom 2023. godine izdato je 2.034 radnih dozvola od čega 1.421 ulazi u kvotu, 974 su za novo zapošljavanje i 167 produženih radnih dozvola - kažu u Zavodu za zapošljavanje Republike Srpske.
Građevinari smatraju da je najefikasnije rješnje uvođenje određenog broja stranih radnika koji posjeduju ulazne radne dozvole u već postojeća privredna društva.
- Na osnovu toga, došao bi određen procenat radnika stranih i od njih kojih je recimo došlo 10, neka 5, 6 zadovoljava, koji mogu ostati i koji su došli legalnim tokovima, jer svaki drugi vid dovođenja šteti privredi - istakao je Mile Petrović, sekretar Udruženja građevinarstva i industrije građevinarskog materijala u Privrednoj komori Republike Srpske.
Već postojeće regulative i zakonski okvir u potpunosti obuhvataju ovaj segment privrede, stav je resornog ministarstva.
- Mi smatramo da je zakonski okvir dovoljan da uvaži potrebe i poslovne zajednice i radne snage - rekao je Danijel Egić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske.
A ispunjenost uslova, radnika, ali i poslodavaca redovno kontroliše Republički inspektorat.
- Mi smo u ovoj godini kontrolisali nešto preko 9.600 radnika koji su zatečeni na radu kod poslodavca. Njih 230 nije imalo regulisan radno-pravni status u skladu sa zakonom, po tom osnovu su izrečene kazne od 365.000 KM - naglasila je Dušanka Makivić, portparol Inspektorata Republike Srpske.
S obzirom na to da su strani radnici realnost domaćeg tržišta, neophodno je udruženim djelovanjem svih institucija omogućiti im legalan boravak, ali i ispunjavanje svih njihovih zakonskih prava, poruka je nadležnih.