Kome je rat u Ukrajini donio korist, a kome nanio štetu? (VIDEO)
Dvije godine specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine. Ruska Federacija je pripojila Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, Hersonsku i Zaporošku oblast. Mrtvi i materijalna šteta, odavno se ne broje. Mrtve niko vratiti ne može, a procjene su da će obnova Ukrajine ili ono što ostane od nje koštati stotine milijardi dolara. Bilans je to sukoba započetog 24. febraura 2022. godine.
- Datum koji je suštinski promijenio svijet. Koji je Evropu ekonomski bacio na koljena. Koji je učvrstio dominaciju SAD nad EU - istakla je profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović.
Za specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini se kaže da je to sukob u kojem ni kolektivni Zapad predvođen Sjedinjenim Državama niti Rusija ne smiju da izgube. Nad svakom neuspješnom operacijom ruske vojske, Zapad je likovao. Svaki poraz ukrajinaca, koristili su da plaše javnost da Rusija tu neće stati i da je Ukrajini potrebno još novca i naoružanja. Puno toga je u igri na obje strane.
- Rusija ne smije ovo da izgubi zato što je to za nju geopolitičko pitanje. Ukoliko bi Rusija izgubila u ovom sukobu, nesumnjivo je da bi se susreli sa krupnom unutrašnjom destabilizacijom. Zbog toga NATO ovako pumpa Ukrajinu i oružjem, finansijskim sredstvima i dobrovoljcima - dodaje viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković.
Savjet Evropske unije do sada je usvojio trinaest paketa pojedinačnih i ekonomskih sankcija protiv Rusije. Paralelno sa EU sankcije uvode i SAD. Cilj isti. Što više oslabiti rusku ekonomiju. Misija - bez uspjeha.
- Ekonomski rast Rusija je nešto što je takođe generisano ne samo sa vojnom industrijom već i potrebom Rusije da razvija tehnologije i da proizvodi one proizvode, da pribavlja one sirovine koje bi inače pribavljali iz zemalja koje su im uvele sankcije - navodi doktor ekonomske diplomatije Siniša Pepić.
Ekonomskom snagom i rastom Rusije iznanađen je i MMF koji je povećao prognozu rasta ruske ekonomije za ovu godinu na 2,6 odsto. U stabilnost ruske ekonomije uvjerila se i delegacija Srpske koja je boravila u Rusiji.
- To govori o tome da je ruska privreda fleksibilna, da je pokazala stabilnost u kriznim okolnostima. To je pokazalo da se Rusija preorjentisala na druge izvozne grane. Proizvodnja žita, odnosno pšenice je oko 200 miliona tona godišnje. Od toga su potrebe za Rusiju oko 50 miliona tona a ostalo je sve eksport - prokomentarisao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Ruski predsjednik Vladimir Putin u više navrata je naglasio da je Moskva spremna na mirno okončanje sukoba ali da Kijev to ne želi. O pokušajima pregovaranja dvije strane, Putin je govorio i u intervjuu koji je dao Takeru Karlsonu. Svi ti pregovori su propali.
- Ako Putin govori da je to sve propalo Takeru Karlsonu, onda meni to znači da on više u to ni ne vjeruje. Ili će biti vojnog rješenja do kraja ili će tim vojnim rješenjem Rusija nametati neki okvir za buduće pregovore - dodaje Proroković.
Zbog takvog stava Kijeva ili bolje rečeno Vašingtona i zbog sopstvene poslušnosti posebno ispaštaju eropske zemlje. Kriza i nezadovoljstvo kulminirali su velikim prostestima poljoprivrednika u nekoliko zemalja zapadne Evrope.
- Najveći gubitnici su zemlje zapadne Evrope koje su dopustile zarad NATO agende i američke agende da finansiraju nepotrebni rat u Ukrajini koji se mogao riješiti pregovorima nauštrb socijalnog blagostanja i funkcionisanja vlastitih država - napominje Pepić.
Za razliku od zemalja Evropske unije, ekonomski rast bilježe Sjedinjene Države, prije svega zbog vojne industrije. Ako u obzir uzmemo sve ekonomske podatke i tome dodamo činjenicu da je za SAD sve biznis, onda je jasno ko vuče konce ukrajinske sudbine a ko su marionete.