Miletić: Zataškavanje zločina u Јasenovcu, briše se identitet stradalih
On je za Politiku kazao da je teško precizno navesti broj svih žrtava na teritoriji NDH, ali da je ipak uspio po imenu i prezimenu da dođe do 80.500 žrtava u Јasenovcu, što, kako naglašava, nije nikako konačan broj.
- U Јasenovcu je uklesano, ali bez navođenja nacionalnosti, 83.000 žrtava. Pri tome, logor je počeo da radi u avgustu 1941. godine a prethodno je već mnogo ljudi van ovog prostora ubijeno i postoji spisak - rekao je Miletić, inače i član istorijske komisije Raselovog suda za Јugoslaviju, nekada dugogodišnji saradnik i prijatelj akademika Vladimira Dedijera koji mu je posvetio svoju knjigu "Vatikan i Јasenovac" zbog njegovog rada na istoriji ovog koncentracionog logora 1941-1945.
Miletić je naglasio da je uspio da dođe do podatka da je evidentirano 27 željezničkih transporta u Јasenovac i da je na osnovu broja vagona u kompozicijama od nekih 24-25, došao do broja od najmanje 146.000 žrtava samo u logoru Јasenovac.
- A gdje su druga stratišta i najteži zločini, recimo Glina u kojoj je ubijeno 700 ljudi u crkvi, pa ubijeni u Travniku, Lepoglavi...Najveći logor prije Јasenovca bio u Gospiću. A samo Јadovno bilo je jedna duboka rupa, preko 30 metara i ni do danas nije do kraja istraženo ko je sve stradao. Uz sve to protjerano je oko 250.000 ljudi. Teško je i sabrati sve te razmjere užasa na teritoriji tadašnje NDH - rekao je on.
Ustaše su na Gradini, kako je dodao Miletić, spaljivale tijela, odnosno po hiljadu i više stavljali na lomaču ili su kada su sahranjivali po 100, 200 ljudi zasipalli krečom i vodom i to je sve izgorjelo.
- Ni vlast kasnije nije to baš istražila. Ispitano je svega 20 odsto površine od 210 kilometara kvadratnih tog stratišta - rekao je istoričar.
Miletić je naglasio i da nikada neće zaboraviti to što su ga optužili pred komisijom Saveznog izvršnog vijeća i zbog Kurta Valhajma jer su tvrdili da je falsifikovani dokument potekao iz Arhiva.
- Hteli su da me optuže ali su se prevarili. Pokazali su mi dokument objavljen u Špiglu navodno iz Arhiva i ja im iz džepa izvadim dokument da je Valdhajm ratni zločinac i kažem da je to što je Špigl objavio bio falsifikat. Mi smo sva sreća mikrofilmovali građu - rekao je on.
Naveo je i da je bio optužen da je nanio veliku štetu i da je oklevetao Јosipa Broza Tita, a on je Valdhajma odlikovao.
- Valdhajma su najviše teretili za dvije akcije, Drina 1942. godine i za Kozaru. On je u njemački logor na sakmištu u Beogradu predao 5.700 ljudi. Ispaštao sam poslije zbog telegrama i saslušavan, ali sam zato posle svega napisao knjigu Brzojavka za Valdhajma - rekao je Miletić.