PIK ponovo o "državnoj imovini": Šmit najavio da neće nametati rješenje (VIDEO)
Na pitanje novinara RTRS-a da li je evropski put BiH spojiv sa prisustvom Šmita i OHR-a, te kada će kada će otići iz BiH, Šmit je odgovorio: "Možda bi za mene bilo bolje da odem, ali za građane sumnjam. Imamo program 5+2 da bi se OHR zatvorio a prvo na listi tih pitanja je državna imovina".
Dakle, Šmit se se žrtvuje za građane i do daljnjeg ostaje u BiH, bar dok se ne usvoji Zakon o tzv. državnoj imovini, što je kako je rekao u vrhu prioriteta članova PIK. Neće ga nametati ali učiniće sve da bude usvojen u PS BiH.
- Јa vas moram razočarati da ne želim nametati pravila nego pozivamo parlament da uz našu pomoć radi na donošenje državnog tzakona kojim će se regulisati pitanje državne imovine - istakao je Šmit.
Pojam državna imovina ne postoji u Ustavu BiH, Dejtonskim sporazumom utvrđeno je da entiteti imaju vlasništvo nad imovinom zato je zaludan svaki pokušaj da se u bh parlamentu usvoji takav zakon makar ga u proceduru uputio Šmit preko neke od poslaničkih grupa iz Federacije.
- Ne vidim ja da uopšte postoji volja u Parlamentarnoj skupštini, da je uopšte moguće otvoriti to pitanje makar kada je u pitanju SNSD a vjerujem da tako razmišljaju i opozicioni poslanici, ne popstoji ni najmanja trunmka ni volja predstavnika Republike Srpske da se o tom pitanju raspravlja a ono je riješeno prije 30 godina u Dejtonu - rekao je Miroslav Vujičić, poslanik u Predstavničkom domu PS BiH.
Milan Petković, poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kaže da je ovdje sve jasno.
- Parlament BiH nije nadležan da odlučuje o pitanju držvane imovine jer je ista regulisana Dejtonskim sporazumom. Јedini koji mogu odluilčivati o imovini su entiteti koji su i vlasnici te imovine - istakao je Petković.
Šmit smatra da je zakon o tzv. državnoj imovini kojeg je usvojilo Predsjedništvo mimo Ustava, poslovnika i preglasavanjem Željke Cvijanović dobra osnova za razgovor. U tekstu tog zakona piše da se traži uvođenje nove nadležnosti u BiH, što Dejtonskim sporazumom nije predviđeno i nikoga ne obavezuje da bude usvojen na nivou BiH, kaže pravnik Ognjen Tadić.
- Ono o čemu se ovdje uporno insistira je pogrešno tumačenje tog imovina, kada se kaže državna imovina misli se na imovinu bivše SFRЈ koja je raspodljene među novim republikama što uključuje i pravo Republike Srpske i FBiH da u skladu sa svojim nadležnostima donose zakone koji tretiraju takvu imnovnu - naglasio je Tadić.
PIK očekuje popunjavanje Ustavnog suda BiH, usvajanje reformi neophodnih za Plan rasta. Saopštavajući zaključke Kristijan Šmit je opet zatražio da Savjet ministara zakonski obezbijedi finansiranje više ustanove kulture koje u svom imenu imaju prefiks BiH ali malo šta sa Republikom Srpskom i srpskim narodom. Pohvalio se što su pred članovima PIK-a izvještaje podnijeli predsjednica CIK-a i direktor GP BiH pa je pitanje ko upravlja ovom zemljom PIK ili domaće vlasti.