Perišić: Ko je pravi uzročnik najveće krize u BiH od Dejtona do danas?
Njegov tekst prenosimo u cijelosti:
Srpska se od 27. februara nalazi u jednom nacionalnom procesu: vraćanje nadležnosti ili kapitulacija. Razumijevanje tog procesa i učešće u njemu je pred političkom elitom i svim građanima Srpske. Vraćanje nadležnosti ili kapitulacija Srpske je odgovor na pitanje – kuda i kako dalje?
Najviši organ vlasti Narodna skupština Srpske je odgovorila na to pitanje upravo 27. februara kada je konačno krenula u vraćanje nadležnosti koje su joj otimane poslije Dejtona.
Proces vraćanja nadležnosti podrazumijeva da srpska politička elita uradi dvije stvari: 1) pravilno shvati uzroke zbog čega je Srpska krenula u otpor, i 2) nedvosmisleno i odlučno sprovede vraćanje nadležnosti, bez straha.
Naime, svjedoci smo da mnogi političari nepravilno navode uzroke najveće krize u BiH od 1995. godine, navodeći da je uzrok, ni manje ni više nego Kristijan Šmit. Ne samo da se takvim shvatanjem, o tome šta se dešava u BiH, Šmitu daje na značaju, nego se sasvim neargumentovano Šmitu pripisuju neke velike sposobnosti i ogromne moći da on takav, sam samcat, stvara najveću krizu od Dejtona do danas. Pri tome se, bez razmišljanja, maskira pravi uzrok udara na Srpsku.
Evidentno je da je Kristijan Šmit nametnuo neke zakone i ukinuo zakone Srpske i time pokrenuo čitav jedan udar na ustavni i politički šmitovskih udara na Dejtonski sporazum i Ustav BiH i ustavni položaj Republike Srpske bilo bezbroj, i, pri tome, ni u jednom tom udaru nije bilo Kristijana Šmita. U tome su učestvovali, manje ili više, svi visoki predstavnici. Dakle, svi oni, bez obzira što su bili legalni, nelegalno su vršili udare na ustavni poredak u BiH i Srpskoj, pa je Kristijan Šmit samo to nastavio u nizu koji je od ranije definisan. Razlika je samo u tome što je on još i samozvanac kako ga spoljna politika Rusije određuje.
E, sad, pitamo se, ako Šmit nije uzrok ovog udara, već je samo izvršilac, šta je uzrok, a dodaćemo još i – ko je uzrok najveće krize u BiH od Dejtona do danas?
Uzrok i uzročnik krize je Zapad i njegova namjera da izmjeni Dejtonski sporazum radi nestanka Srpske. Zbog toga su svi legalni visoki predstavnici radili isto ovo što i nelegalni Kristijan Šmit. Nikakva razlika.
Cijela Srpska treba da jasno i glasno kaže – uzrok udara na Srpsku je geopolitika Zapada. Naravno, Zapad danas i Zapad do jesenas, nije jedan te isti Zapad. Pojava Trampa i njegova sasvim drugačija ideologija, pa čak i drugačiji njegovi prvi geopolitički koraci, su glavnog uzročnika krize preselili u Evropsku uniju.
Ukoliko uzrok i uzročnika krize budemo pogrešno imenovali, i ukoliko budemo izbjegavali da kažemo da je to Zapad, a danas da je to EU, plašim se da u samom startu Srpska neće voditi uspješan otpor. Zašto? Zato što je politika sposobnost razlikovanja prijatelja od neprijatelja.
Naime, EU je svim svojim politikama ne samo nametala svoje modele razvoja, i time ukidala suverenitet svojim članicama i kandidatima za članstvo, nego je surovo sprovodila davno zacrtanu britansku geopolitiku: Srbima se ne smije dozvoliti jedinstvena srpska država i Srbi se moraju držati na što manjem prostoru (bez izlaza na more – bez Crne Gore, bez mogućnosti da budu centralni narod na Balkanu, a to znači bez Kosmeta, a Srpska da nestane topljenjem u BiH). Prema tome, EU je neprijatelj Srpskoj. EU je pravi uzročnik udara na Srpsku, a Šmit je nebitan. Oni koji misle da će odlaskom Šmita iz Sarajeva, ili promjenom njegovog ponašanja da se promijeni i geopolitika EU prema Srpskoj su naivni.
U politici je nužno da se razumiju strukture, to jest politike, a djelovanja aktera, političara su samo posljedica. Šmit je posljedica, a ne uzrok.
Zašto sve ovo navodimo? Upravo zato jer provejavaju razne izjave da se sa EU može sve dogovoriti, ako ona utiče na Šmita, ili ako se postigne nekakav "kompromis" sa njim – jer, navodno, on je uzročnik svega. Kada bi pojedinci bili uzrok kriza, onda bi i kompromisi bili mogući, ali do prvog sljedećeg udara ili krize. I, ono što je veoma važno: svima je poznato da Republika Srpska uopšte ne priznaje Šmita od kada se on pojavio u Sarajevu, ne priznaju ga ni Rusija i Kina, pa bi svaki navodni kompromis sa njime bio autoudar Srpske, i to u momentu kada je Zapad najslabiji.
Drugo što smo naveli u ovom tekstu jeste nedvosmislena potreba za odlučnošću svih aktera u Srpskoj u vraćanju nadležnosti.
Republika Srpska ima namjeru i odlučnost da vrati svoj ustavno-politički kapacitet koji joj po Dejtonskom sporazumu (aneks 4), pripada. Dakle, vraćanje nadležnosti, izglasavanje tri zakona u Narodnoj skupštini 27. februara, rezultat su odluke Republike Srpske. Pitamo se – šta znači donijeti političku odluku?
E, ovdje smo na terenu prave politike, a to je pitanje suverenosti i suverena. Ko je suveren? Suveren je onaj koji je sposoban da donese odluku u vanrednoj situaciji. Srpska je u takvoj situaciji. Svaki pokušaj da se postigne sporazum sa uzročnikom krize (EU) smanjuje odlučnost svih aktera u Srpskoj (o opoziciji ne razmišljamo, beznadežan su slučaj). Opet, ko je suveren? Suvereni su Narodna skupština Srpske i predsjednik Republike Srpske. Prema tome, ne smijemo da dozvolimo da se odustane ili preispita odluka jer bi to značilo ne samo da je u pitanju nepolitičko ponašanje, nego i negiranje sopstvene političke pozicije.
Ovaj tekst je samo jedna napomena o politici, ali izgleda da je preko potrebna. Politika nije dječija igra, da možemo kako hoćemo. Aristotel i Platon su politiku odredili kao najuzvišeniju djelatnost jer tiče se svih, a ne samo pojedinaca, što je opet osobina svih drugih djelatnosti. Zbog toga, ako je politička odluka doneta, iznesimo je svi zajedno.