Јovanović: Partnerstvo SAD i Rusije dobro i za Srbe
Kaže ovo u intervjuu za "Glas Srpske" bivši diplomata Vladislav Јovanović analizirajući pozitivne pomake u diplomatskim odnosima Moskve i Vašingtona, ali i nove pozitivne naznake da bi u nekoj skoroj budućnosti moglo doći do okončanja rata u Ukrajini.
GLAS: Moskva i Kijev su se u Turskoj dogovorili da naprave prijedloge za prekid vatre. Koliko smo blizu ili daleko od konačnog okončanja rata u Ukrajini?
ЈOVANOVIĆ: Sve je započelo sa Donaldom Trampom koji je po dolasku na vlast u SAD rekao da će ovaj sukob riješiti brzo. Za razliku od DŽozefa Bajdena, koji je komplikovao i produžavao ovaj rat, Tramp je pokazao iskrene namere da ga okonča. Utisak je da je on uneo jednu novu i pozitivnu energiju, jer želi da se oslobodi tog tega, što mu je potrebno da bi sanirao situaciju u svetu. SAD je Rusija neophodna i kao partner. Tramp sve ovo radi da bi pokušao i da smanji dosadašnje savezništvo Moskve i Pekinga. To su strateški ciljevi nove američke administracije. Kako bi to i ostvario, moraće da reši komplikovani ukrajinski čvor. Ako to uspe, Tramp bi odvezao ruke Rusiji i mogao bi sa Vladimirom Putinom da razgovara i pregovara o jednoj vrsti geopolitičke kontrole ostatka sveta. Zato su i nade da bi ovaj rat konačno mogao biti i okončan - realne. One su osnovane. Ono što se sada dešava je dobra naznaka političke spremnosti Kijeva i Moskve da stave tačku na sve. Za Rusiju je najvažnije da problem u vezi sa Ukrajinom bude rešen jednom i zauvek, da ona ne ostane i dalje potencijalna pretnja Rusiji.
GLAS: Da li se eventualno skoro okončanje ovog rata pa i obnavljanje partnerstva Moskve i Vašingtona može pozitivno odraziti i na ove naše prostore?
ЈOVANOVIĆ: Naravno. Kako da ne, samo što to nije nešto će se preko noći i munjevito desiti. To je jedan proces. Ono što ohrabruje jesu Trampove poruke da želi pravedniji svijet i međunarodni poredak, bez intervencionizma, što je opomena drugima da ne mogu više da priželjkuju stari globalistički koncept. To je pozitivno i za nas na Balkanu, prije svega Srbe, Srbiju i Srpsku, koje su izložene raznim spoljnim pritiscima, jer dobijaju jedan zaklon. To znači i zastoj u daljem pogoršavanju odnosa na prostorima zapadnog Balkana. Zapad i njegovi balkanski poslušnici neće više smeti da rizikuju privlačenja negativne pažnje od strane Rusije i SAD. Kada kažem Zapad, tu pre svega mislim na Evropu, odnosno Evropsku uniju. Oni neće smeti da se usude da prave nekakve nove diverzije na Balkanu.
GLAS: Evropom se ponovo širi rusofobija kojom se opravdavaju planovi da 800 milijardi evra bude uloženo u militarizaciju Starog kontinenta? Koliko je ona opravdana, odnosno šta se iza nje krije te kako komentarišete upozorenja pojedinih njemačkih zvaničnika da bi do rata sa Rusijom moglo doći 2027. godine?
ЈOVANOVIĆ: To su samo nečije mračne želje. Mogućnost, koja je u stvari nemogućnost. Ne mogu se oni pripremati za nekakav rat kada dve velike globalne sile rade na popravljanju porušenih mostova i obnavljanju diplomatskih odnosa, stavljajući na sto i gotovo sve goruće svetske probleme. Na to što ste pomenuli gledam kao na ispucavanje "jarosti", jer se Evropa u ovom trenutku ništa ne pita. I to ispoljavanje "jarosti" i pojačavanje rusofobije, predstavlja jednu vrstu kompleksa, a ne izraz jedne snage i odlučnosti.
GLAS: Lider partije Pokret pet zvjezdica i bivši italijanski premijer Đuzepe Konte upozorio je na to da bi plan naoružavanja Evropske unije mogao dovesti do raspada ove zajednice? Kakvo je Vaše mišljenje?
ЈOVANOVIĆ: Evropska unija se našla u problemu kada joj je Amerika okrenula leđa. S druge strane ova zajednica ima velikih problema zbog nedefinisane realpolitike. Zato Evropska unija nikada neće ni biti velika sila, iako to žarko želi. Politika centralizma koji oni uporno propovedaju sve više ima otpor unutar EU i pojavljuje se sve veći broj suverenističkih pokreta. Nema jednoglasja koje bi pokazalo unutrašnju koheziju, slogu i moć. I tu nisu samo Slovačka i Mađarska, već i Italija koja često stavlja do znanja da joj je Vašington bliži od Brisela. Pojaviće se još tih država. I to će biti sve izraženije i sve prisutnije ukoliko Brisel nastavi sa prkošenjem Americi, ali i Rusiji. Budućnost ove unije je u velikoj magli. Briselske želje su velike, ali mogućnosti male zbog promena u svetu i stvaranja nekog novog svetskog poretka, koji Evropska unija, nažalost, za sada ne želi da prihvati.
Dupli kolosijek
GLAS: Američki državni sekretar Marko Rubio nedavno je istakao da jedino sastanak Trampa i Putina može dovesti do konačnog rješenja. Kako bi prema Vašem mišljenju ono moglo izgledati?
ЈOVANOVIĆ: Ako bude dogovoren prekid neprijateljstava, onda bi to moralo da sadrži i ozbiljne garancije da, kao prvo, taj period neće biti zloupotrebljen za gomilanje vojnih snaga i dobijanje novog oružja. Drugo, nakon toga bi trebalo očekivati i intenzivnije i ozbiljnije razgovore između Kijeva i Moskve. To je jedan dupli kolosek kojim bi sve ovo moglo ići. Da njega već nema, ne verujem da bi Rusi pristali na bilo šta, pa ni na razgovore u Turskoj.