Uvođenje e-usluge MUP-a Srpske predstavili kao otimanje nadležnosti; Reljić demantovao tvrdnje (VIDEO)
Odmah je reagovao direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka u BiH Dragoljub Reljić. Za RTRS je rekao da je jedino tačno da je pokrenut postupak inspekcijskog nadzora po ovom pitanju. Kategoričan je, MUP Srpske ima pravo obrade podataka u pedeset evidencija. Isto pravo imaju i svi kantonalni i MUP Federacije.
MUP preuzeo nadležnost agencije za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka BiH – odjeknula je ova vijest u federalnim medijima. Sve na osnovu odgovora Agencije za zaštitu ličnih podataka na poslanička pitanja u Predstavničkom domu. I ništa tu ne bi bilo sporno, da u odogovorima zaista piše da MUP Srpske krši nadležne zakone i da digitalnim portalom E-usluge, za zakazivanje termina izdavanja putnih isprava, prisvaja nadležnosti koje mu ne pripadaju. Međutim, toga u odgovoru nema. Ali ima da će Agencija stav zauzeti nakon utvrđivanja svih činjenica.
- Mi smo pokrenuli postupak inspekcijskog nadzora povodom ovog poslaničkog pitanja. I mi smo tako odgovorili. Odgovorili smo da Agencija za zaštitu podataka ne može u posputku davanja odgovora na pitanjea ijeniti zakonitost postupanja kontrolora već će utvrditi činjeničo stanje u konkretnom postupku. I to je jedino tačno u svim ovim natpisima. Postupak pokrenut u skladu sa zakonom - rekao je Dragoljub Reljić, direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka u BiH.
Zbog toga uprava agencije upućuje zvanični demanti na navode medija da se već izjasnila da je MUP prekršio zakon i da je neko preuzeo tuđu nadležnost.
- Mi to nikada nismo izjavili. Niti možemo reći, jer nismo utvrdili činjenično stanje - naveo je Reljić.
Demantovao je i natpise da MUP nema zakonski osnov za obradu ličnih podataka.
- MUP Republike Srpske evo konkretno ima ogromna ovlaštenja vezano za obradu ličnih podataka. Јa mogu reći da samo u Agenciji kojom ja rukovodim MUP Srpske ima prijavljenih 50 evidencija u glavnom registru. Tako je i sa drugim MUP-ovima - zaključio je Reljić.
To znači da postoji 50 različitih osnova za obradu podataka građana Srspke i Federacije BiH. I svaki od njih jasno je definisan nadležnim zakonima.