Predstavljen zbornik "Rusija u BiH 1875 - 1878"
Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov rekao je da je značaj ovakvih radova ogroman u vremenu mnogih falsifikacija, posebno u domenu istorije.
- Moramo odbacivati napore naših neprijatelja u ovom važnom domenu, posebno u vremenu kada obilježavamo 80 godina od pobjede Sovjetskog saveza u Velikom otadžbinskom ratu i u Drugom svjetskom ratu zajedno sa partizanima iz Јugoslavije - rekao je Kalabuhov.
Kalabuhov je istakao da se zajedno može dobiti objektivna istina o događajima i da je samo objektivnost dobra platforma za budućnost.
On je napomenuo da mu je uvijek zadovoljstvo doći na Pale i da je počastvovan što je večeras imao mogućnost da čestita profesoru Konstantinu Nikiforovu, direktoru Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, u čijoj režiji je i izdat Zbornik.
- Prisustvo eminentnih i učenih je garancija da mi možemo objektivno da spoznamo šta se dešavalo između Rusije i BiH u istoriji. Ovo dešavanje je dokaz prijateljstva i garancija da možemo zajedno - ocijenio je Kalabuhov.
Nikiforov je rekao da je obilježavanje 150 godina od ustanka u BiH od velikog značaja za istoriju srpskog naroda.
- Mogu da kažem da je to bio treći srpski ustanak. Poslije prvog ustanka Srbija dobila autonomiju, a poslije ovog trećeg ona je dobila nezavisnost. Srbija i Crna Gora, dvije srpske države - rekao je Nikiforov.
Viši naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Ksenija Meljčakova iskazala je zadovoljstvo jer je danas predstavljen zbornik dokumenata iz ruskih arhiva.
Direktor Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović naglasio je da će Institut nizom aktivnosti obilježiti 150 godina od početka Hercegovačkog ustanka i Nevesinjske puške i otvaranja istočne krize.
- Јedna od tih aktivnosti je i ova promocija. Ova knjiga predstavlja najznačajniju izvornu građu o Hercegovačkom ustanku. Mi smo ponosni što je ovdje direktor Nikiforov - naveo je Mastilović.
On je izrazio uvjerenje da će uskoro Zbornik biti preveden na srpski jezik.
- To će obogatiti srpsku istorijografiju jer se vijek i po istoričari pitaju kako je ta mala crna tačka u Hercegovini vremenom izrasla i postala slična oblaku koji je zaklonio to vedro nebo evropske diplomatije, kako se činilo njemačkom kancelaru Bizmarku ljeta 1875. godine - rekao je Mastilović.
Mastilović je naglasio da je to jedna od najznačajnijih tema srpske, ruske, ali i evropske istorije, jer je Hercegovački ustanak otvorio veliku evropsku krizu.
- Poslije njega uslijedio je i Berlinski kongres i nova podjela Evrope između velikih sila. Poslije je to uslovilo i Prvi svjetski rat - podsjetio je Mastilović.
On je najavio da će Institut istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Institut za slavistiku Ruske akademije nauka sutra potpisati sporazum o saradnji.