Petrov: Presuda predsjedniku Srpske nema opravdanja sa pravnog aspekta
- U pravnom smislu ovakva pravnosnažna presuda ne može da se brani, čijem god narodu da pripadate. Ako ste objektivan i stručan pravnik ne možete naći opravdanje za ovakvu presudu - rekao je Petrov.
On je ocijenio da je presuda "vrh ledenog brijega" bezakonja u BiH uslovljenog višedecenijskim kontroverznim djelovanjem visokih predstavnika, posebno nelegitimnog Kristijana Šmita te je u tom slučaju bila i očekivana.
- Ni po Ustavu BiH ni po Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma nije predviđeno da visoki predstavnik, čijom je odlukom uvedeno krivično delo za nepoštovanje njegovih odluka, zbog čega je pravnosnažno osuđen predsednik Republike Srpske Dodik bude nosilac bilo koje od tri vlasti u zemlji - rekao je Petrov.
Pojasnio je da visoki predstavnik nije ni organ izvršne ni zakonodavne, a kamoli ustavotvorne vlasti niti organ pravosuđa, ali da je vremenom u praksi ustavnopravnog, odnosno ustavno-političkog poretka BiH, postao gotovo omnipotentni organ.
Za dalji tok u tom predmetu, Petrov je naglasio da je presuda pravosnažna što znači da u redovnom postupku više nema pravnih instanci, ali da bi Ustavni sud BiH mogao da reaguje na ispravan način, upozorivši da je ta institucija već duže vrijeme u "osjetljivom stanju" i bez sudija iz Republike Srpske.
- Kad Ustavni sud jedne države ima tako otežanu poziciju i kada tako teško iznutra funkcioniše, uz prisustvo i dalje stranih sudija, ne možete imati preterano velika očekivanja. Kao pravnik apelujem da se iskoriste sva pravna sredstva, pa i tužba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu - rekao je Petrov.
Osvrnuvši se na izjavu bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Denisa Bećirovića da Srbija nije garant već potpisnik Dejtonskog sporazuma, Petrov je rekao da kao sudija Ustavnog suda ne može da komentariše izjave političara, ali da kao profesor prava tu izjavu vidi kao čisto političku, te da ona nema nikakvu pravnu težinu.
- Reč je o jednom tumačenju koje odgovara aktuelnoj bošnjačkoj eliti, jer je on njen predstavnik - rekao je Petrov za TV Prva.
Ukazao je da BiH, Hrvatska i SR Јugoslavija, koje su zaključile Dejtonski sporazum, nisu samo puke potpisnice tog akta već da su preuzele i obaveze da svojim postupanjem garantuju da se trajno poštuju svi pravni principi na kojima bi trebalo da počiva taj sporazum kao višestrani multilateralni međunarodni ugovor.