Bocan-Harčenko: Zapad izazvao krizu u Srpskoj i na KiM; Rusija neće ostati po strani
- Da, u ovom slučaju smatram da je tako - odgovorio je Bocan-Harčenko na pitanje da li vremensko poklapanje protesta u Srbiji i političke krize u susjednoj Republici Srpskoj nije samo slučajnost.
Bocan-Harčenko je istakao da, učestvujući u pregovorima o rješavanju više kriza na prostoru bivše Јugoslavije, odlično zna i može ponovo da potvrdi da "Zapad teži povezivanju različitih procesa u regionalnom kontekstu".
- U ovom slučaju, riječ je o pokušaju uklanjanja predsjednika Vučića sa političke scene i njegovog udaljavanja sa vlasti, kao i srpske vlade. Da bi se to postiglo, potrebno je nametnuti maksimalan teret ovom rukovodstvu, teret koji bi bio prevelik za Vučića. A takav teret, uz unutrašnju nestabilnost, mogu predstavljati sve veći problemi u Republici Srpskoj - naveo je Bocan-Harčenko.
On je istakao da situacija oko predsednika Republike Srpske Milorada Dodika takođe utiče na poziciju Aleksandra Vučića.
- Stvaranje problema i na KiM, konkretno na sjeveru Kosova u srpskim sredinama, se takođe može primijetiti. Vidimo aktiviranje prištinskog režima, koji sada značajno raste, i odlučno povećava pritisak na kosovske Srbe u sjevernom dijelu pokrajine. Ta situacija, prema mišljenju Zapada, i to je zaista tako, stvara veoma teške okvire i ozbiljan izazov za Beograd - ocijenio je ambasador.
On je dodao da Vučić ne namjerava da se odrekne podrške Republici Srpskoj niti da prizna tzv. Kosovo, što Zapad od njega zahtijeva.
- Vučić se rukovodi, drugačije se ne smije, interesima saradnje Srbije sa Republikom Srpskom i podrškom koju joj Beograd pruža. On se efikasno odupire ovakvim pokušajima pritiska. Moguće je da je postojala neka vrsta sinhronizacije različitih kriza, kako bi se sve dešavalo u isto vrijeme - zaključio je ruski ambasador.
Rusija neće ostati po strani
Bocan-Harčenko je poručio da Rusija neće ostati po strani od dešavanja u Republici Srpskoj.
U periodu od 2009. do 2014. godine Bocan-Harčenko bio je ambasador Rusije u BiH, a prije toga je obavljao funkciju specijalnog predstavnika ministra inostranih poslova RF za Balkan.
- Rusija, kao stalna članica Savjta bezbjednosti UN, ne ostaje po strani dešavanja u Republici Srpskoj i BiH u cjelini. Pitanje primjene Dejtonskog sporazuma je stalna tema. To je pitanje koje se nalazi na dnevnom redu Savjeta bezbjednosti. Zbog toga je to zaista ključan faktor u obezbjeđivanju stabilnosti u Republici Srpskoj i u BiH - naglasio je ruski ambasador.
Napomenuo je da je još prerano govoriti o međunacionalnom pomirenju na Balkanu, jer se i dalje osećaju međusobna mržnja i neprijateljstvo.
- Rat u BiH je ipak bio nedavno. Ne baš sasvim skoro, ali mogu da kažem da se još ne može govoriti o primirju. Ta mržnja, nacionalne nesuglasice, neprijateljstvo – sve se to i dalje osjeća. Јoš nije nastupila faza u kojoj se zaista može govoriti o nekoj međunacionalnoj slozi i miru. Apsolutno je prerano za takve izjave. I generalno, kada je riječ o Balkanu, nažalost, prerano je govoriti o tome - poručio je Bocan-Harčenko.
Saradnja Srbije i Kine
Osim toga, on je istakao i da saradnja Srbije sa Kinom izaziva nezadovoljstvo u Briselu.
- Da, poslije Rusije, odmah ide i Kina - rekao je ambasador, odgovarajući na pitanje da li saradnja Beograda i Pekinga takođe budi negodovanje u evropskim krugovima.
Ranije je isticao da bi upravo Brisel mogao stajati iza višemjesečnih protesta protiv predsednika Vučića i da bi više volio da na čelu Srbije vidi sebi poslušnijeg političara.
Bocan-Harčenko je istakao da je Briselu još neprijatnija saradnja Beograda sa Moskvom, jer ona podrazumijeva odbijanje Srbije da se priključi bilo kakvim antiruskim sankcijama.
- U ovim pravcima (u ekonomskim odnosima sa Rusijom i Kinom) mnogo toga se radi - podvukao je ambasador.
Podsjetimo, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno saopštio da je u ponedjeljak razgovarao sa ambasadorom Kine Li Mingom o očekivanom susretu sa predsednikom Si Đinpingom tokom predstojeće posjete Kini. Si je prethodno pozvao Vučića u Peking početkom septembra na obilježavanje 80. godišnjice od pobjede kineskog naroda nad japanskom agresijom u Drugom svetskom ratu.