Izvoz u EU pod novim uslovima: CBAM i obaveze privrede BiH (VIDEO)
Kakav će uticaj imati nova pravila na izvoznike? Firme koje izvoze željezo, čelik, električnu energiju, cement, aluminijum, đubriva i vodonik u EU od prvog januara 2026. godine će plaćati taksu na ugljendioksid (Co2) jer BiH nije stvorila preduslove za izuzeće. Prvenstveno jer nije uvela sistem trgovanja emisijama usklađen sa sistemom EU.
Јelena Јekić iz kompanije "Mediteran Inox" d.oo. Čelinac ističe da je neophodan pronalazak modaliteta po kojem će svi da rade.
- Potrebno je da nađu neki modalitet po kojem ćemo svi mi da radimo i da zajedno nastupamo i da svi u stvari znamo kako treba da nastupamo na evropskom tržištu. Za sada svaka firma se ponaosob bavi - rekla je Јekićeva.
Iz BiH 70 odsto proizvodnje se izvozi na evropsko tržište. Nedostatak zakonodavnih i finansijskih mjera kao podrške privrednicima za posljedicu će imati povećanje troškova izvoza i smanjenje konkurentnosti proizvoda jer što je manje CO2 emisija u proizvodima i CBAM taksa će biti jeftinija.
- Ako to ne radite mi ne možemo od vas kupovati proizvode. Ako ja to ne radim mi nemamo posla, naši radnici nemaju posla i nemamo izvoza. Oni će svakako da nađu gdje će svoje proizvode da kupuju - dodala je Јekićeva.
Uspostavljanjem sistema novac za plaćanje emisija ostajao bi u BiH i koristio za dekarbonizaciju ekonomije.
S obzirom da nema ni mehanizama za smanjenje Co2 sada privrednici neće imati mogućnost priznanja eventualno plaćenih karbon taksi u BiH ni kompenzacije prilikom obračuna CBAM-a.
Iako energetski sektor kontinuirano dobija podršku Evropske unije da se pripremi za primjenu ovih pravila niz je preduslova koje treba sprovesti.
Ekspert za CBAM, Samra Muratspahić poručuje da bi se usklađivanjem sa sistemom EU izbjeglo dvostruko oporezivanje emisija CO2.
- Uspostavljanje berze električne energije te omogućavanje spajanja tržišta market coupling i takođe uvođenje ETS sistema trgovanja emisijama BiH koji je usklađen sa EU sistemom da bi se izbjeglo dvostruko oporezivanje emisija CO2. Takođe, veoma važno je naglasiti jeste da vlasti trebaju da osiguraju finansijsku podršku industrijama u pogledu uvođenja nisko ugljičnih tehnologija - rekla je Muratspahić.
Privredna komora informiše i pruža savjetodavne usluge kako bi upoznala ekonomsku zajednicu o značaju ulaska u CBAM sistem. Organizovala je niz edukacija, konferencija i poslovnih foruma.
Rukovodilac Centra za upravljanje projektima i analize Privredne komore Republike Srpske, Olivera Radić poručuje da je oko 300 privrednih društava obuhvaćeno ovom regulativom.
- Na našim radionicama učestvovalo je više od 1.000 učesnika gdje smo zajedno sa privrednim društvima radili na jačanju i unapređenju njihovih kapaciteta i ono što možemo reći je da intenzivno nastavljamo sa ovim programom - rekla je Radićeva.
CBAM Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama primjenjivaće se na sve proizvode obuhvaćene EU sistemom trgovanja emisijama do 2030.godine kako bi se izjednačili troškovi emisija CO2 između proizvoda u i izvan Evropske unije.