Koralni grebeni na prekretnici, planeta dostigla prvu tačku bez povratka – slijede kolaps Amazonije i okeanskih struja (VIDEO)
Izvještaj naučnika upozorava da se svet nalazi i na ivici dostizanja drugih prekretnica, uključujući propadanje Amazonije, kolaps glavnih okeanskih struja i gubitak ledenih pokrivača.
Međutim, neki stručnjaci su doveli u pitanje tvrdnje iz izvještaja o sudbini koralnih grebena, pri čemu je jedan od njih rekao da, iako grebeni opadaju, postoje dokazi da bi mogli ostati održivi i pri višim temperaturama nego što se sugeriše.
Prekretnice se u nauci prepoznaju kao momenti kada ekosistem dostigne tačku iz koje je ozbiljna degradacija neizbježna.
Koralni grebeni, dom za oko četvrtinu svih morskih vrsta, smatraju se jednim od najranjivijih sistema kada su u pitanju efekti globalnog zagrijavanja.
- Ako se globalna prosječna temperatura ne vrati što je brže moguće na nivo od 1,2 stepena iznad predindustrijskog perioda, nećemo uspjeti da zadržimo koralne grebene u toplim vodama u bilo kom značajnom obimu - navodi se u izvještaju.
Grebeni na prekretnici
Koralni grebeni su od januara 2023. usred globalnog procesa izbjeljivanja, četvrtog i najgoreg do sada, sa više od 80 odsto grebena u više od 80 zemalja pogođenih ekstremnim temperaturama okeana.
Izveštaj Global Turning Points, koji predvodi Univerzitet Ekseter i finansira fond vlasnika Amazona, DŽefa Bezosa, uključuje doprinose 160 naučnika iz 87 institucija u 23 zemlje.
Procjena je da koralni grebeni dostižu prekretnicu kada globalna temperatura poraste između 1 i 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa iz druge polovine 19. vijeka, s centralnom vrijednošću od 1,2 stepena. Trenutno je globalno zagrijavanje dostiglo oko 1,4 stepena Celzijusa.
Bez brzog i malo vjerovatnog smanjenja emisija gasova staklene bašte, prag od 1,5 stepeni biće dostignut u narednih 10 godina, navodi se u izvještaj.
- Više ne možemo govoriti o prekretnicama kao o budućem riziku. Prva prekretnica – masovno propadanje koralnih grebena u toplim vodama – već je počela - rekao je profesor Tim Lenton sa Instituta za globalne sisteme Univerziteta Ekseter.
Dodao je da to već utiče na stotine miliona ljudi koji zavise od grebena. Izveštaj ukazuje na Karibe, gde toplotni talasi u okeanu, niska raznovrsnost i izbijanja bolesti guraju grebene "ka kolapsu".
Kontraargumenti i oprez
Međutim, profesor Piter Mamvi, vodeći stručnjak za koralne grebene sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, rekao je da prihvata da su grebeni u opadanju, ali da postoje novi dokazi da korali mogu da se prilagode i da neki grebeni mogu opstati čak i pri rastu prosječne temperature od dva stepena Celzijusa.
Smatra da je neophodna "agresivna" akcija u borbi protiv klimatskih promena i poboljšano lokalno upravljanje, ali se brine da bi neki mogli pogrešno protumačiti izveštaj kao tvrdnju da su staništa koralnih grebena osuđena na propast, što on ne podržava.
Zabrinut je da bi društvo moglo da „odustane od koralnih grebena“ ako ljudi poveruju da više ne mogu biti spašeni.
Dr Majk Baret, glavni naučni savetnik britanskog ogranka Svetskog fonda za prirodu i koautor izveštaja, rekao je da "da je očuvanje grebena sada važnije nego ikada prije".
Naglasio je i da je od suštinske važnosti zaštita određenih koralnih grebena na koje klimatske promjene nisu toliko uticale.
- Moramo da osiguramo da imamo seme za oporavak u budućem svijetu u kojem smo uspeli da stabilizujemo klimu - dodao je Baret.
Dr Trejsi Ajnsvort, potpredsednica Međunarodnog društva za koralne grebene, rekla je da se u mnogim mestima ekosistemi grebena menjaju i da više nisu pod dominacijom korala, ili gube svoju raznovrsnost.
- Budućnost koralnih grebena je budućnost transformacije, restrukturiranja ekosistema i novih izazova. Naš izazov sada je da razumijemo kako se svi ovi različiti ekosistemi reorganizuju i kako možemo da osiguramo da nastave da podržavaju raznovrstan morski život i zajednice - istakla je Ajnsvort.
U saopštenju, Australijski institut za pomorske nauke rekao je da tumačenje globalnih podataka "treba uzeti s oprezom" iz dva razloga – oni prikrivaju značajnu regionalnu raznolikost i globalne temperature se još nisu stabilizovale, što ukazuje da još uvijek postoji usko vrijeme za djelovanje.
Zemlja ulazi u "zonu opasnosti"
Lenton je rekao da delovi zapadnog antarktičkog ledenog pokrivača i grenlandskog ledenog pokrivača "djeluju opasno blizu" svoje prekretnice, jer gube led velikom brzinom. Gubitak leda koji je i dalje vezan za kopno dovodi do porasta nivoa mora.
- Na osnovu trenutnih projekcija, gotovo sigurno ćemo premašiti granicu od 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrijavanja oko 2030. godine. To stavlja svijet u još opasniju zonu sa sve većim rizicima od dodatnih, štetnih prekretnica - rekao je Lenton.
Amazonija, pod pritiskom klimatske krize i krčenja šuma, bliža je svojoj prekretnici nego što se ranije mislilo.
Ipak, izveštaj nudi i izvestan tračak nade, navodeći da verovatno postoje i „pozitivne prekretnice“ u društvu, kao što je usvajanje električnih vozila koje takođe mogu imati lančane efekte u brzom smanjenju emisija gasova staklene bašte.
- Trka je počela. Moramo da ubrzamo dolazak pozitivnih prekretnica kako bismo izbjegli ono za šta sada znamo da će biti neizbježne posljedice dodatnih klimatskih prekretnica na Zemlji - zaključuje Lenton.