Zakon o regulatoru električne energije po skraćenom postupku
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Staša Košarac obrazlažući hitni postupak rekao je da Prijedlog zakona o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije u BiH nije samo tehnički dokument, već predstavlja proces modernizacije i jačanja elektroenergetskog sektora u BiH.
- Ovo nije zakon jedne stranke, entiteta ili jednog nivoa vlasti, ovo je rezultat napora svih institucija Republike Srpske, Federacije BiH i Brčko distrikta - rekao je Košarac i dodao da je Energetska zajednica dala podršku ovakvom prijedlogu zakona.
On je naveo da je Direkcija za evropske integracije dala određene kritike na ovaj prijedlog, jer određeni dijelovi nisu usaglašeni sa pravnom tekovinom EU, ali da su dobijena pozitivna mišljenja entitetskih institucija da se ide po hitnom postupku.
- Hitni postupak je da ispunimo uslove kako bismo bili izuzeti od Mehanizma prekograničnog usklađivanja /cijene/ ugljenika - CBAM-a, poreza EU koji će biti uveden 1. januara 2026. godine - rekao je Košarac.
On je istakao da će uvođenje CBAM-a uticati na pet sektora i da bi usvajanje ovog zakona bila snažna poruka da vlasti u Republici Srpskoj, FBiH i Brčko distriktu brinu o poslovnoj zajednici.
Košarac je dodao da bi se nakon usvajanja ovog zakona trebala usvojiti i Mapa ITS-a kako bi BiH od 1. januara naredne godine bila izuzeta od CBAM-a.
On je ukazao da bi moguće izmjene zakona u drugim procedurama mogle vratiti na početak ovaj zakon koji je usaglašavan godinama.
Poslanik HDZ-a BiH Predrag Kožul rekao je da je najgora stvar da se ne usvoji ovaj zakon, zbog čega poslanici HDZ-a glasaju i za hitni postupak, kao i za donošenje samog zakona.
Zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Darko Babalj rekao je da SDS ne podržava hitnu proceduru, jer je ovim zakonom planirano da sjedište berze bude u Mostaru.
Entitetske većine nije bilo ni za zahtjev da se Prijedlog zakona o dopunama Krivičnog zakona BiH, čiji je predlagač poslanik Nihad Omerović, razmatra po hitnom postupku.