Šolaja: BiH je godinama na pragu EU i bez dijaloga nema napretka (VIDEO)
Iako je poručeno da je zemlja "na pragu Evropske unije", brojna suštinska pitanja ostaju otvorena: ko vodi proces, šta je do sada urađeno, šta još čeka na ispunjenje, i koliko građani uopšte vjeruju u evropsku perspektivu?
O porukama iz EU, odnosima unutar BiH i realnosti evropskih integracija gostujući u Јutarnjem programu govorio je politički analitičar Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbjednosne studije.
- BiH je već dugo na pragu Evropske unije, i slične poruke su izgovarane i ranije. Ne mogu reći da je ovo nova poruka, ali jeste ohrabrujuća, jer nismo čuli kritike. S druge strane, akcentovane su stvari koje su već bile predmet diskusija u prethodnom periodu, tako da možemo reći da su te poruke u skladu sa svim onim što smo čuli prethodnih godina. Suštinski, sve je bilo vrlo blago. Postojala su određena očekivanja, i vidjećemo kako će se stvari dalje odvijati - naglasio je Šolaja.
Podsjeća da je trenutni kamen spoticanja ime pregovarača za ulazak u Evropsku uniju. Vlast i opozicija imaju svoje kandidate i nalaze se na suprotstavljenim stranama.
- Evropska komisija je naglasila da je imenovanje glavnog pregovarača prvi korak. Suštinski, bilo bi korektno da glavni pregovarač dođe iz reda onih koji su provodili reforme u BiH u proteklom periodu i koji imaju partnerski odnos sa strankama koje su vršile vlast. Razumijem i nastojanja opozicije - ali smatram da to ne treba da bude političko pitanje, već pitanje struke. Prijedlog koji je došao od SNSD-a da se imenuje gospođa Ana Trišić Babić je sasvim korektan, jer se radi o osobi sa iskustvom, i mislim da je to, sa stručnog aspekta, adekvatan prijedlog - kaže Šolaja.
Ističe da s druge strane razumije da Igor Crnadak kao prijedlog opozicije ima političko iskustvo, ali da ova tema ne bi trebalo da bude predmet dogovora.
- Moramo poštovati princip funkcionisanja BiH. Nije bilo velikih izmjena u Savjetu ministara, i zna se kakva je situacija u Domu naroda. Ako želimo da BiH funkcioniše, moramo izabrati brži put. Ovo je stvar oko koje se moramo usaglasiti - kaže Šolaja.
Podsjetio je da je BiH blizu izbornoj godini te da ne postoji mnogo vremena da se riješe neke važne stvari.
- Јedini način da se dođe do rješenja jeste dijalog, a on trenutno izostaje. Ostala su pitanja koja nisu riješena – zakon o VSTS-u i zakon o sudu. Uvijek postoji strana koja ne želi da razgovara. Dijalog služi da se nađe kompromisno rješenje prihvatljivo za sve. Vidjeli smo da, što se tiče SNSD-a i HDZ-a, postoji spremnost da se razgovara o svim stvarima. Trojka ponekad nastupa jedinstveno, a ponekad kao više stranaka. Trenutno se ne može predvidjeti u kom pravcu idu stvari, i niko od njih nije za dijalog - rekao je Šolaja.
Podsjetio je da je Dejtonski mirovni sporazum jasno uredio BiH, te da otvorena pitanja treba rješavati u skladu s tim.
- Ne vjerujem da će BiH ikada biti cjelovita na način kako su neki zamislili. Glavni pregovarač treba da bude neko ko je kompetentan da vodi BiH kroz taj proces. Biće tu tehničkih, ali i suštinskih zahtjeva i pitanja. Vidjeli smo šta se očekuje i kakve mjere treba sprovesti. BiH će morati da se usaglasi i vidi da li je realno ispuniti sve što je predviđeno - kaže Šolaja.
Podsjeća da je prethodnih dana bilo oprečnih mišljenja.
- Ništa se neće desiti prije imenovanja glavnog pregovarača. Ako želimo krenuti tim putem, bilo bi dobro da to bude efikasno. Prednost je na strani gospođe Ane Trišić-Babić. Žao mi je što je juče izgubljen još jedan dan u tom procesu. Htjelo se ići u pravcu da Parlamentarna skupština imenuje pregovarača, a to nije moguće. Imali smo sličnu situaciju sa imenovanjem člana CIK-a i već godinama imamo probleme s tim - podsjetio je Šolaja.
Tokom posjete Ursule fon der Lajen iznesen je podatak da 72 odsto građana BiH želi ulazak u EU. Šolaja ističe da se ne bi složio sa ovim podatkom.
- Istraživanja treba raditi u odnosu na strukturu BiH. Imamo evropski put već preko 20 godina, i bilo je turbulentnih situacija koje su uticale na mišljenje građana. Na početku smo razmišljali šta EU očekuje od nas. Kada smo došli do finalne faze, javila se skepsa kod ljudi jer proces predugo traje. Nismo jedini – imamo primjer Turske koja je već 30 godina "pred vratima" EU - podsjetio je Šolaja.
Kaže da je bilo previše političkih uslovljavanja, i građani nemaju osjećaj da je to nešto značajno dobro za njih.
- Mi smo u međuvremenu formirali život po nekim drugim pravilima, i došli smo do funkcionalnog načina postojanja. Naravno da svi želimo da nam bude bolje, ali se ne nazire kraj tog procesa. Do okončanja tog puta imaćemo situaciju da djeca koja su se rodila na početku procesa, na kraju imaju svoju odraslu djecu - istakao je Šolaja.
Dodaje da EU ima svojih unutrašnjih problema, te da ni tamo ne cvjetaju ruže.
- Pitanje je u kom pravcu će ići svi procesi. Čak i od njih smo čuli da proširenje u ovom trenutku nije realnost. Uvijek se pomjeraju rokovi, i sigurno se ništa neće dešavati u narednih 10 godina - zaključuje Šolaja.