Karan: Dejton je rješenje, problem su oni koji ga podrivaju
- Dejton je potpisan onda kada su sve strane dobile minimum svojih istorijskih zahtjeva. Niko nije izašao kao pobjednik, ali svako je prihvatio kompromis i upravo zato sporazum traje tri decenije - rekao je profesor Karan za Srnu povodom 30 godina od Dejtonskog sporazuma.
On je ukazao da Republika Srpska tri decenije vodi pravnu, institucionalnu i demokratsku borbu za očuvanje izvornog sporazuma i to je njena ustavnopravna obaveza, jer BiH u kojoj jedni vladaju, a drugi treba samo da klimaju glavom - ne može da opstane.
- Dejton nije problem BiH, problem su oni koji bi da ga ponište i uruše - konstatovao je Karan za Srnu.
Kada se danas, tri decenije nakon zaključenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, otvaraju pozivi za "funkcionalniji Ustav BiH", profesor Karan kaže da je potrebno postaviti jednostavno pitanje: šta se zapravo krije iza te naizgled bezazlene floskule, imajući u vidu da ustavnopravni jezik umije da sakrije stvarne političke namjere.
- Unitaristički koncept "građanske države", koji konstantno nameće političko Sarajevo potpomognuto visokim predstavnicima, koji su nametnuli 913 odluka i to sve i jednu protiv Srpske, nije izraz demokratske zrelosti već pokušaj da se ustavnom inžinjerijom preuređuje istorijska stvarnost.
Stvara se utisak da je moguće redizajnirati BiH bez ideja kompromisa, bez uvažavanja složene etničke strukture i bez poštovanja osnovne istine: BiH funkcioniše samo dok niko nema moć da preglasa drugoga - ukazao je Karan.
On je naglasio da dejtonska arhitektura nije nastala slučajno, ona je proizvod istorije, složenih pregovora i međunarodne verifikacije postignutog kompromisa.
- Republika Srpska počiva na četiri stuba koji su se pokazali čvršćim od svih naknadnih političkih potresa. Ta četiri stuba i tri principa nisu politička parola, to je formula koja drži BiH u ravnoteži - pojasnio je Karan.
Prema njegovim riječima, Republika Srpska nije administrativna jedinica, nego politički izraz naroda koji je, suočen sa istorijskim iskušenjima, organizovao svoju zajednicu i oblikovao institucije.
On je naveo da je Dejtonski sporazum međunarodni ugovor, dio međunarodnog prava i kao takav ne može biti proizvoljno tumačen ili prerađivan. Iz toga proizilazi da ni položaj Republike Srpske nije politička privilegija, nego međunarodnopravno zagarantovana činjenica.
Karan je rekao za Srnu da je ekonomska samostalnost pretpostavka institucionalnog suvereniteta, te da nema snažnih institucija bez sopstvene ekonomske snage.
Upravo zato je, kaže on, razvojna politika najkonkretniji vid očuvanja Dejtonskog poretka.
On je naveo da funkcionalnost BiH kao složene države ne leži u uniformnosti, već u preciznoj ravnoteži i da se tu prvenstveno misli na paritet, konsenzus i podjelu nadležnosti.
- Paritet - ravnopravnost entiteta i konstitutivnih naroda u zajedničkim organima nije prepreka, nego garant mira. Bez pariteta, odlučivanje bi postalo sredstvo dominacije. Konsenzus - suočeni sa iskustvom prošlosti, narodi u BiH su prihvatili model u kojem niko ne može biti preglasan u pitanjima koja zadiru u njegovu posebnost. To nije blokada, već mehanizam zaštite, temelj ustavne logike BiH.
Podjela nadležnosti - jasna linija između entitetskog i zajedničkog nivoa otkriva pravu prirodu ustavnog poretka, što znači da je BiH asimetrična federacija sa elementima konfederacije. Pokušaji da se ovaj odnos preokrene nisu pravna potreba, već politička ambicija - pojasnio je Karan.
On je naglasio da je Republika Srpska unutar tog okvira dobila status koji je više od obične autonomije, a malo manje od samostalne države, ali dovoljno jak da štiti njen ustavni integritet.
- Teza da Dejton "koči razvoj BiH" samo je politička maska koja prikriva nastojanja da se jedan narod proglasi dominantnim, a druga dva svedu na dekorativni element u političkom sistemu. To je velika prepreka za opstanak BiH i ako želimo da ona opstane za dobrobit tri konstitutivna naroda BiH može biti samo dejtonska - zaključio je profesor ustavnog prava Siniša Karan.