Usvojen sporazum EU-Merkosur: Potpisivanje 17. januara uprkos protestu poljoprivrednika (VIDEO)
Sporazum sa Merkosurom, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela, dodatno je pojačao tenzije sa poljoprivrednicima i ekološkim organizacijama širom Unije.
Odobrenje država članica okončalo je višemesečna sporenja u Briselu, kao i poslednju prepreku uoči Božića, kada je italijanska opozicija zapretila da će obustaviti usvajanje sporazuma.
Protiv sporazuma su glasale Francuska, Poljska, Austrija, Irska i Mađarska, dok je Belgija bila suzdržana. Italijanska premijerka Đorđa Meloni, za koju se dugo smatralo da ima ključni glas, podržala je dogovor, što je omogućilo njegovo usvajanje po pravilima kvalifikovane većine.
Poljoprivrednici blokirali puteve u Belgiji, protestujući protiv slobodne trgovine sa Južnom Amerikom, javlja Belga.
— RT Balkan (@rtbalkan) January 9, 2026
Protesti su održani i u Poljskoj. Lokalna policija je zaustavila nalet traktora na poljsku prestonicu, pa su demonstranti protestovali pešice. pic.twitter.com/3dSPb5Kff8
Da bi Sav.et usvojio sporazum, bila je potrebna kvalifikovana većina od najmanje 15 od 27 država članica EU, što predstavlja 65 odsto stanovništva bloka.
Evropski parlament mora da odobri sporazum da bi on stupio na snagu, ali s obzirom na to da trgovina spada u isključivu nadležnost Evropske komisije, očekuje se da njena predsednica Ursula fon der Lajen otputuje u Paragvaj kako bi formalno potpisala sporazum.
Sporazum bi trebalo da bude potpisan u subotu, 17. januara, potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslova Argentine.
„Nema zemlje bez poljoprivrednika“ — na Ajfelovoj kuli otkriven transparent podrške poljoprivrednicima koji štrajkuju protiv sporazuma EU-Merkosur pic.twitter.com/kPWy1MFKfV
— Sputnik Srbija (@rs_sputnik) January 9, 2026
- Poslije više od 30 godina pregovora, 17. januara u Paragvaju potpisaćemo istorijski i najambiciozniji sporazum između oba bloka - izjavio je argentinski ministar spoljnih poslova Pablo Kirno.
Pristalice sporazuma tvrde da će on pomoći produbljivanju ekonomske saradnje EU sa Globalnim jugom, gdje Kina već nastoji da učvrsti saveze nakon poremećaja međunarodnog trgovinskog poretka koje je izazvao Donald Tramp.
Sporazum će takođe pomoći Evropskoj uniji da smanji zavisnost od Kine u snabdevanju kritičnim mineralima i retkim zemnim elementima, ključnim za automobilsku i tehnološku industriju, a kojih u zemljama Merkosura ima u izobilju.
Brazil raspolaže sa oko 20 odsto svetskih rezervi grafita, nikla, mangana i retkih zemnih elemenata, ali i sa čak 94 odsto globalnih rezervi niobijuma, metala koji se koristi u vazduhoplovnoj industriji. Argentina je, s druge strane, treći najveći proizvođač litijuma, materijala neophodnog za baterije u električnim vozilima.
- Ovaj sporazum nije samo ekonomsko pitanje. Latinska Amerika je region u kojem se vodi intenzivna borba za uticaj između zapadnih zemalja i Kine - izjavila je Agata Demare, viši savetnik za javne politike u Evropskom savetu za spoljne odnose.
- Neuspjeh u potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini EU–Merkosur rizikovao bi da gura latinoameričke ekonomije bliže orbiti Pekinga. Zaključenje sporazuma takođe šalje signal da su Evropljani ozbiljni u namjeri da diverzifikuju svoja izvozna tržišta i smanje oslanjanje na SAD - dodala je.
Sporazum je odmah izazvao proteste u Poljskoj, Francuskoj, Grčkoj i Belgiji, pri čemu su poljoprivrednici blokirali ključne saobraćajnice u Parizu, Briselu i Varšavi.
Poljoprivrednici iz sektora proizvodnje govedine, živinskog mesa i žitarica tvrde da su kolateralna šteta ove saradnje.
- Ovo će uništiti poljsku poljoprivredu. Postaćemo zavisni od lanaca snabdijevanja iz drugih zemalja - rekao je poljoprivrednik Јanuš Sampolski za Agenciju Frans pres, upozorivši da bi to moglo da ugrozi bezbjednost hrane u Poljskoj "u slučaju ratne prijetnje".
Mreža za klimatske akcije saopštila je da sporazum nije samo pitanje carina i kvota, već da će "podstaći krčenje šuma i pogoršati stanje ljudskih prava u nekim od najosetljivijih ekosistema na svetu", jer stvara podsticaje za veću proizvodnju govedine, soje i drvne građe za papir u područjima sklonim deforestaciji.
Izvor: RT Balkan