Јoš jedan BH paradoks - po rastu plata na vrhu, po životnom standardu i dalje na začelju Evrope (VIDEO)
Sa rastom plata od 16,2 odsto u periodu od oktobra 2024. do istog mjeseca prošle godine, BiH je, po tom kriterujumu, na čelu liste svjetskih zemalja. Odmah iza nje je Bjelorusija, sa rastom od gotovo 16 odsto, a zatim slijede još tri zemlje bivše Јugoslavije, Srbija, Hrvatska i Makedonija, sa stopama rasta od 12,3 ; 9,7 i 9 odsto.
Po ovom parametru, naš region je iza sebe ostavio i neke od najrazvijenijih zemalja svijeta kao što su Sjedinjene Države, Norveška, pa čak i brzo-rastuća Poljska.
Za podatak koji je mnoge iznenadio, nekoliko je objašnjenja: od značajnog rasta minimalnih plata, posebno u Federaciji, inflatornih pritisaka, nedostatka radne snage ili administrativnih odluka vlada. Prema podacima Poreske uprave Republike Srpske, plate u Srpskoj, u posljednjih pet godina, rastu po prosječnoj stopi od 10 odsto.
- Govorimo o novembru 2025, u odnosu na 2020. godinu, rast bruto plata bio je 57 odsto, odnosno rast neto plata bio je 59 odsto. To je značajno povećanje i kada govorimo o tom rastu plata, možemo reći da poreska politika može pozitivno da djeluje na rast plata zaposlenih u tom segmentu da se smanji poresko opterećenje troškova rada za poslodavce i to je bila stalna tendencija u ovom petogodišnjem periodu - kaže Persa Paić iz Poreske uprave Republike Srpske.
Tome u prilog govori podatak da je ukupna stopa opterećenja na lični dohodak umanjena sa 42,80 odsto u 2020-oj, na 39 odsto u prošloj godini. Porez na dohodak smanjen je sa 10 na 8 odsto, a stopa doprinosa sa 32,80 na 31 odsto. Na papiru i statističkim dijagramima sve izgleda idilično, ali kako se to odrazilo na standard radnika?
- Јa bih rekao da je u 2025. godini bio malo bolje nego u 2024, ali s tim ne možemo biti zadovoljni. Naš cilj je da u 2026. bude nešto veći nego u 2025. Ukoliko to ne uspijemo ostvariti, postavlja se pitanje kako ćemo zaustaviti radnike da ne idu odavdje - kaže generealni sekretar Saveza sindikata Republike Srpske Danko Ružičić.
Direktor Unije uduruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Aćić dodaje da ako imate rast plata najveći na svijetu, 16 odsto, onda se ne može govoriti o nekom nezadovoljstvu.
- Možemo reći da smo najbolji na svijetu u tome, ali to nije ključni ekonomski parametar - dodaje on.
Stvari se mijenjaju već kada se u računicu ubaci stopa inflacije. Prema zvaničnoj statistici, u posljednje tri godine, značajno su rasle i cijene osnovnih životnih namirnica. Rekord drži kafa, koja je poskupjela čak 74 odsto, a šoljicu ovog napitka u ugostiteljskom objektu platićete tačno za trećinu više nego prije tri godine. U stopu je prati čokolada, koja je poskupjela 72 odsto. Kada je riječ o mesu, junetina je skuplja za 43, a teletina za 34 odsto. Poskupjele i ostale vrste mesa, uključujući i ribu, hljeb, voće kao i većina drugih prehrambenih aritkala koje svakodnevno koristi većina građana. Otuda i objašnjenje zašto mnogi povećanje plate gotovo da i nisu osjetili.
- Moram biti iskren, od 2018, 2019. rasle su i plate i inflacija. Plate su rasle više od inflacije. Sad, da li to znači i povećanje standarda, to je teško pitanje. Vrlo važno je koliko pojedinačnoj porodici učestvuje hrana i prehrambeni proizvodi, bezalkoholna pića koja su imala veći skok cijena nego neki drugi proizvodi. Ako nekom to više učestvuje u kućnom budžetu, možda rast cijena prevazilazi rast plata te porodice - dodaje direktor Zavoda za statistiku Republike Srpske Darko Milunović.
Zato, veliki broj radnika, posebno onih koji rade za minimalac ili imaju platu manju od republičkog prosjeka, iako možda zarađuju više, osjeća da im standard ne samo da nije bolji, nego je čak i lošiji u odnosu na raniji period. Osim inflacije, za to postoji i još jedno objašnjenje.
- Plate možda i nisu bilo toliko niže, koliko su sada uvedena primanja radnika u tokove i sve više poslodavaca isplaćuje pune plate radnicima sa punim porezima i doprinosima - navodi Paićeva.
Drugim riječima, zbog bolje poreske discipline, dio plate isplaćivan u kovertama mnogima se sada preselio na račun. Tako im je zvanično plata značajno uvećana, iako je nezvanično ostala ista ili uvećana tek minimalno, dok im je u praksi standard ozbiljno narušen zbog značajnog rasta cijena. Problema su svjesni i poslodavci. Priznaju da je dalji rast plata neminovnost i nije isključeno da uskoro stignemo i do više puta najavljivanog prosjeka od 1.000 evra, ili 2.000 KM. Ali, pitanje je, kažu, koliko je takva praksa dugoročno održiva.
- Mi bismo mogli reći da rast najniže plate, koja već značajan niz godina prelazi 65 odsto prosječne plate plus rast troškova električne energije su osnovni generatori rasta plata, odnosno inflacije. Sa rastom inflacije se anuliraju ti efekti i nije održivo da zadržimo ovakav rast plata, a da nam produktivnost stagnira. Mi već pet kvartala imamo pad produktivnosti i nije održivo da manje stvarate, a da vam plate rastu - ističe Aćić.
Trka između najavljenog rasta plata i, takođe najavljenih, poskupljenja, nastavlja se i u ovoj godini. O tome ko će izaći kao pobjednik, mišljenja su podijeljena, a osnovna briga građana, bar onih zaposlenih, jeste hoće li period od plate do plate preživljavati sa malo manje stresa. Umjesto odgovora, poslužićemo se citatom iz jedne od najpopularnijih serija svih vremena - istina je tamo negdje.