Šolaja: Nasilna promjena granica značila bi kraj NATO-a (VIDEO)
Forum okuplja svjetske lidere iz politike, biznisa, civilnog društva i akademske zajednice, s ciljem da kroz dijalog odgovore na ključne globalne izazove i utvrde prioritete za naredni period.
Očekuje se i dolazak američkog predsjednika Donalda Trampa, koji je od svog povratka na vlast u januaru 2025. sproveo niz mjera koje su uzdrmale temelje svjetske ekonomije.
Gostujući u Јutarnjem programu, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci, Miloš Šolaja govorio je o najavljenom forumu i sastanku kojeg će Donald Tramp održati sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom te poručio da će u fokusu pažnje biti razmatran transatlanski dijalog.
- Ovo je prvi put da je u fokusu pažnje razmatran transatlantski dijalog. To je dijalog u okvirima NATO-a koji se otvorio na liniji SAD–EU. Nije samo Grenland sada aktuelan; tu je i pitanje povlačenja Trumpa iz transatlantskih ugovora, uvođenja protekcionističkih carina s jedne i s druge strane. Neke države su kažnjene carinama od 10 posto, Evropa odgovara da će i ona uvesti carine, i to uzdrmava određene političke elite. Postoje biznismeni koji utiču na politiku i u EU i u SAD-u, i taj dijalog će se najviše odnositi na to. Kada se to kombinuje s Rusijom i Kinom, to će odrediti pravce koji su već započeti, a to su promjene u ukupnom međunarodnom poretku - smatra Šolaja.
Ističe da je SAD defakto samostalan u odnosu na NATO, te da će to biti razlog razgovora Trampa i Rutea, a odnosiće se na budućnost NATO-a. Šolaja takođe podsjeća da ovo nije prvi put da je NATO u krizi.
- Prvi put je to bilo 1956. godine, kada je zbog intervencije Amerike zaustavljen rat Engleske, Francuske i Egipta oko Sueckog kanala. Mnogi pamte da NATO 2003. nije podržao Ameriku u intervenciji u Iraku. Bilo je još kriza, više puta – Grčka i Turska – tako da bi se ta kriza i sada mogla otvoriti ako bi došlo u pitanje granica NATO-a - kaže Šolaja.
ističe da u tom dijalogu neće biti jednostavnih tema saopštenih na direktan način, ali da će se dati opšti pravac u kojem će ići transatlantski odnosi i kako će se odnositi prema Kini.
- Ne zaboravimo Gazu, ali ni neke afričke sukobe koji su aktivni. Danas se sva moderna politika vodi u vezi s resursima, dominantno energijom. Sada smo došli do drugih prirodnih izvora – rijetkih minerala – što je nama, kao običnim posmatračima, prolazilo ispod radara. To će sada biti razmatrano, ali u okvirima promjena u međunarodnom poretku - rekao je Šolaja.
Dodaje da je rusko-ukrajinski rat pokazao povratak snage Rusije.
- Rusija je tehnološki otišla jednu generaciju ispred SAD-a, a da ne govorimo koliko je otišla daleko ispred EU. Danas nema šanse da ti neki ugovorni vojnici koji su zaposleni u vojskama članica NATO-a fizički dođu u Ukrajinu, i zato se Ukrajinci guraju da toliko ginu. Aktuelno je da te plaćeničke vojske ne žele u prve redove – oni nisu došli zbog patriotizma, nego zbog plate. U tom smislu treba razmatrati novi svjetski poredak - smatra Šolaja.
Dodaje da nije poznato kako će Evropa izgledati 2050. godine, ali da je pravo pitanje kako ćemo se mi ponašati na ovim prostorima 2050. godine.
- Tačno je da je namjera država da se pozicionira iznad Rusije i Kine, ali realno pitanje je koliko je to moguće. SAD je globalni hegemon posljednjih 100 godina. Kako su se odlučili da uđu u Evropu, koja je početkom 20. vijeka bila globalni lider, mislim da moraju početi shvatati da to postaje sve teže ostvarivo. Kina ima globalno opredjeljenje da do 2049. godine ima najveći BDP po glavi stanovnika u svijetu, i to na milijardu i po ljudi – to je ogroman novac. Najviše Ameriku brine tehnološki napredak Kine. Nova filozofija kineske države jeste razvoj sofisticiranih tehnologija i vojske. Politički procesi se sele u jugoistočnu Aziju, nestaje momenat globalne hegemonije. Evropu je Tramp stavio tek na treće mjesto, sa vrlo tužnom ocjenom, a i ranije su postojale slične ocjene - rekao je Šolaja.
Dodaje da su evropske politike formirane oko pokreta čiju ideologiju treba posebno razmotriti.
- Evropske politike počinju da se formiraju i oblikuju oko LGBT i sličnih pokreta, čiju ideologiju treba posebno razmotriti. Rusija je u velikom povratku na globalnu scenu; ocjene su da je globalna sila u usponu. Uz neke stvari koje vidimo, ona je stub multilateralnih organizacija u evroazijskom prostoru. Rusija okuplja veliki broj zemalja kroz globalnu platformu BRIKS, koja je nastala na antiameričkoj osnovi. Indija je dostigla Kinu po broju stanovnika – pitanje je koliko će sada investirati u socijalni razvoj. Indija je centar softvera. Danas imate kol-centre koji se iz Banjaluke bave prodajom cipela, a niste svjesni da se to dešava preko Indije. Dakle, u tom smislu je izuzetno napredna - kaže Šolaja.
Dodaje da svi ti procesi utiču na globalni svjetski poretak, a da upravo Tramp ponavlja da se ekonomija mora vratiti Americi.
- Predložio je savjet za mir u Gazi, ali uz uslov da se plati milijardu dolara za članstvo. Prema tome, način na koji on funkcioniše mnogima je poznat. U Americi je jako malo američke robe, a ekonomija se fokusirala na industriju naoružanja. Tramp reže neke troškove i razbija učmalu birokratiju. Efikasnost države pojedinačno biće veoma bitan element međunarodnog poretka. U rusko-ukrajinskom ratu tri četvrtine svijeta nisu uvele sankcije Rusiji – Indija, Kina, Brazil, Јužna Afrika i mnoge druge zemlje to nisu posmatrale kao svoj problem; njima je važniji odnos s Rusijom - jasan je Šolaja.
Kada je u pitanju Grenland, i teme o potencijalnoj vojnoj intervenciji, Šolaja ističe da Tramp pokazuje određenu nepredvidivost, ali i dosta ekskluzivnosti koja narušava postojeće odnose i način vođenja politike u svijetu.
- On to namjerno istura više da bi kasnije napravio korak dalje. Nasilna promjena granica značila bi kraj NATO-a. Šta bi se desilo poslije toga? Da li bi to značilo automatski udarac na EU i njene odnose? EU i NATO su dijelovi istog projekta nastalog na antisovjetskoj platformi - poručio je Šolaja.
Ističe da bi taj teritorijalni spor pokrenuo druge teritorijalne sporove.
- Vidimo da je mađarski ministar inostranih poslova rekao da to nije mađarski problem. Nekoliko kriza u NATO-u bilo je vezano za granična pitanja Grčke i Turske – 2005. godine oko ostrva u Egejskom moru koje prisvajaju i Grčka i Turska; iskra je falila da dođe do rata, da ne govorimo o pitanju Kipra. Mnogo bi se stvari otvorilo nasilnom promjenom granica. Budimo realni – Grenland je i sada de fakto pod američkim uticajem: koriste resurse, imaju baze i razne sporazume. Ali to pitanje otvara mnogo šira pitanja, a to je pitanje novog svjetskog poretka, jer bi promjena granica u okviru NATO-a otvorila i pitanje granica Kine i Јapana, Kine i Indije. Dakle, mnogo je tu faktora - naglašava Šolaja.
Dodaje da se u toj situaciji Evropa zapetljala u sopstvene politike koje je vodila posljednjih godina.
- Prvi put u istoriji narušen je suverenitet jedne zemlje priznanjem Kosova. Sada im se to vraća na vlastita vrata. Da ne govorimo o Donjecku i Lugansku i njihovom priznanju – mnoga pitanja bi se otvorila nasilnim promjenama granica, za koje niko ne nudi rješenje, već se čeka u nadi da se to neće desiti - poručio je Šolaja.