Nafta najskuplja od oktobra 2023: Barel dostigo 90 dolara i nema naznaka da će bar stagnirati (VIDEO)
Јoš jedan globalni tektonski poremećaj Evropa gleda iz prikrajka. I slično kao i sa rusko-ukrajinskim ratom, njene političke odluke osjetiće njeni građani na svom novčaniku. Predsjednik Srbije Alekandar Vučić upozorava da se to ne odnosi samo na Evropsku uniju već na cijeli kontinent. Kaže da su Sjedinjene Države, da bi se koliko-toliko stabilizovala cijena nafte na svjetskom tržištu, dozvolile zemljama poput Indije da uvoze rusku naftu, kako bi se kompenzovala blokada u Persijskom zalivu. Vučić objašnjava da je ovo dodatan ekonomski šok za Evropu, koja se kaže nije snašla, a da još gore prolazi Srbija.
- Pa zato što će svi sada prihvatiti rusku naftu, sem Evrope. Zato što će Azija, Afrika, Amerika da prihvata rusku naftu dok se ne riješi sukob u Zalivu, Evropa neće. Zato što to jeste značajan keš priliv za Rusku federaciju. Evropa neće da im da šansu da se ekonomski oporavljaju, ali ćemo zbog toga kao Evropa i da stradamo. I sad zamislite, Amerikanci su rekli, nema sankcija, pustite preko Ukrajine kroz Družbu naftu za Mađarsku i Slovačku, možda i neku drugu zemlju, Austriju. A ne, ne, mi sad nećemo da pustimo, iako vi Amerikanci nemate više sankcije prema ruskoj nafti. Nećemo jer imamo evropske sankcije - naglasio je Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije.
Da su energetska tržišta u ozbiljnoj turbulenciji potvrđuju i stručnjaci. Profesor Velimir Lukić ističe da je situacija u Persijskom zalivu bez presedana, jer su upravo u tom regionu koncentrisana najveća svjetska naftna polja.
- Ako znamo da se četiri od pet najvećih naftnih polja u svijetu nalaze upravo na rubovima Persijskog zaliva, onda možemo da zaključimo da je ono što se sada dešava u Persijskom zalivu zaista situacija kakvu nikada ranije nismo vidjeli - poručio je profesor Velimir Lukić.
Evropljani su stavljeni sa strane i u vojnom smislu. Јasno je da su za operaciju znali samo SAD i Izrael. Sve to dodatno usložnjava situaciju u briselskoj birokratiji.
- Evropljani su hteli da budu izvan te priče. Onda se desio obrt, zato što je Iran krenuo da gađa baze, recimo francuske u Abu Dabiju, na Bliskom istoku, a potom i britansku bazu na Kipru, pa su se Evropljani posredno našli u tom ratu. U prvom trenutku imali smo zajedničko saopštenje Njemačke, Francuske i Velike Britanije i činilo se da su brzo reagovali i zauzeli stav. Međutim, sve što je uslijedilo nakon toga vodilo je ka različitim pogledima - rekao je Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije.
Situaciju dodatno komplikuje otvorena prijetnja iz Irana. Zamjenik iranskog ministra spoljnih poslova Madžid Taht-Ravanči poručio je evropskim i drugim zemljama da će biti legitimne mete ako se budu uključile u rat protiv Irana. A to otvara opasnost od terorističkih napada na tlu Evrope. Znaju to i u MUP-u Srpske. Ministar Željko Budimir upozorava u BiH sigurno ima prikrivenih radikalizovanih ćelija koje u određenom trenutku mogu da budu aktivirane.
- Da li postoje određene veze sa pojedinim elementima u Federaciji Bosne i Hercegovine koje sežu još iz rata? Da. Skoro nijedan teroristički napad u Evropi koji se dogodio nije bio bez neke veze sa takozvanom "bosanskom vezom". Od napada 11. septembra, preko napada u Francuskoj i dalje - naglasio je Željko Budimir, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske
Ono što, barem ekonomski, daje malo nade jesu procjene pojedinih predstavnika naftne industrije da bi rast cijena energenata mogao biti privremen. Američki milijarder i vlasnik naftne kompanije "Јunajted refajning kompani" DŽon Kacimatidis ocjenjuje da je trenutni skok cijena goriva posljedica kratkoročne nestabilnosti izazvane ratom. Smatra da bi cijena nafte mogla u narednim danima dostići i 100 dolara po barelu, ali bi, kako tvrdi, mogla jednako brzo da padne ukoliko se situacija u Ormuskom moreuzu stabilizuje i ponovo uspostavi transport nafte. Kacimatidis ,saveznik Donalda Trampa, potrošačima je poručio: strpite se još mjesec dana.