27 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Јugoslaviju (VIDEO)
Uz zvučnu opasnost, svaku noć i dan zvučao je početak rušenja mostova, bolnica, škola, infrastrukture, medijske kuće, ambasada, spomenika kulture, crkava i manastira. Više od 50.000 projektila, u manje od 80 dana, ispaljeno je na SR Јugoslaviju. Gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi.
- Mi smo trpeli gubitke spasavajući civile. Јa sam kao komandant naredio, ne znam da li postoji u bilo kojoj vojsci takav dokument, da svaka jedinica od bataljona pa naviše ima odrede za spasavanje civilnog stanovništva - rekao je Vladimir Lazarević general-pukovnik u penziji, komandant Prištinskog korpusa 1999.
Odluka o bombardovanju, prvi put u istoriji, donesena je bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN, a naredbu za napad izdao je generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Napad je počeo pod izgovorom da je Јugoslavija krivac za neuspjeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
- 19 najrazvijenih zemlja sa najsavremenijom opremom koji lansiraju raketa na nas preko 80 kilometara, a naši radari su 50 kilometara, a rakete 20 kilometara. Svi koji su letjeli su zato jer su imali hrabrosti jer su imali šta da brane i jer su željeli to da brane - kaže Dragan Milenković pilot u penziji.
Civili su proglašeni kolateralnom štetom, a najstrašnije od svega je to što je među njima bilo i 89-oro djece. Јedna od njih je i trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice. I novinari-reporteri tih dana imali su težak zadatak.
- Nije lako bilo otići u dom male Milice Rakić. Tamo sam otišao po zadatku i njeni roditelji su mi pokazali nošu na kojoj je ona nastradala od NATO gelera dok je sedela u kupatilu - kaže Rade Prelić fotoreporter Tanjuga.
U noći 23. aprila 1999. godine, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem. 10. juna izdata je naredba o prekidu bombardovanja, a istog dana Savjet bezbjednosti UN usvojio je Rezoluciju 12-44. Ipak, rat je trajao malo duže.
- NATO je tražio, kad kažem NATO general Klark, od generala Ojdanića, našeg načelnika generalštaba, da se mi povučemo fiksnog datuma, 12. juna, a oni će doći kasnije, jer pobogu ne mogu sa spreme trupe. Hteli su da naprave vakuum, da se mi povučemo da uđe OVK, popali poruši, a oni dođu poslije, ni lul jeli ni luk mirisali, ni za šta nisu krivi. Mi smo to odbili - naveo je Šainović Nikola nekadašnji predsjednik Vlade Srbije i potpredsjednik Vlade SR Јugoslavije.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dječjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.