Postoji li jedinstveni "recept" za organizovanje obrazovnih sistema u svijetu? (VIDEO)
Nije. Јedinstveni recept za organizovanje obrazovnih sistema u svijetu ne postoji.
- Mnogo faktora utiče na ovo, naše norme, stavovi, kulturološke razlike, jezičke, tako da je vrlo teško da prekopiramo neke stvari iz Norveške u BiH ili iz BiH u Norvešku. Druga stvar je da se suočavamo sa različitim izazovima. Imamo različitu infrastrukturu, različitu finansijsku podršku, različite ljudske kapacitete, tako da su to stvari koje treba da uzmemo u obzir kada razmišljamo o ovim razlikama - rekla je dr Јelena Veletić sa Univerziteta u Oslu.
Ono što je karakteristično za Norvešku, jeste da se u najvećoj mjeri, političke i upravljačke odluke u obrazovanju, donose na osnovu temeljnih istraživanja i dobijenih podataka, kaže postdoktorski istraživač na Institutu za obrazovanje nastavnika i školska istraživanja Univerziteta u Oslu, dr Јelena Veletić.
- Konkretno, moj doktorat se bavio školskim liderstvom. Kako možemo da izmjerimo školsko liderstvo? Kako školsko liderstvo možemo da uporedimo u različitim konktekstima u različitim sistemima kao što je norveški sistem i sistem u BiH ili u Јapanu? Koji je neki optimalan način kako brojkama možemo ovo da izmjerimo? Nakon doktorata nastavila sam da se bavim istraživanjem, tako da sad imam i postdoktorsku poziciju na Univirzitetu u Oslu gdje se i dalje bavim kvantitativnom analizom podataka koji dolaze sa međunarodnih istraživanja kao što su PISA i TIMS. BiH je takođe učestvovala u nekim od ovih istraživanja, ali nažalost nisu nastavili - navela je Veletić.
Veletić je osnovne i master studije psihologije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, a doktorat je odbranila na departmanu za obrazovna mjerenja Univerziteta u Oslu. Profesori iz Banjaluke ističu veliko zadovoljstvo što je njihova koleginica ostvarila značajne naučne rezultate u inostranstvu i što bi njeno iskustvo i znanje moglo da pomogne i bude podstrek u kreiranju ovdašnjih obrazovnih sistema.
- Naš obrazovni sistem, ne bih rekao da je loš, ima itekako dobre strane, ali ima prostora za poboljšanje. Јa sam bio dio tima za reformu gimnazija. Međutim to je stalo u nekom trenutku, ali nadam se da će u budućnosti biti shvaćeno da obrazovanje mora biti nešto u šta se najviše ulaže kako bi čitava zajednica mogla da raste i razvija se - naveo je prof. dr Siniša Lakić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.
Rezultati PISA, TIMS, ali i drugih testiranja su, kažu naši sagovornici, svojevrsni pokazatelji kvaliteta obrazovanja. Dobijeni podaci treba da daju smjernice za buduće izmjene i korekcije. Ova vrsta testiranja u BiH je, kao što ste čuli, organizovana samo tri puta.
- U ovoj jednoj jedinici vremena možemo da koristimo ove podatke da uporedimo BiH sa zemljama regiona što bi bilo najzanimljivije, najznačajnije ili možda sa nekim drugim zemljama, ali generalno moje istraživanje se najviše fokusira na skandinavske zemlje. Na podatke koje imamo u Norveškoj i referntne tačke za Norvešku su druge skandinavske zemlje koje imaju sličan sistem - izjavila je Veletić.
- Podaci tada nisu bili baš pohvalni. Vidjelo se da moramo da poradimo na tome. To vam je kao u sportsom takmičenju. Morate se nekad porediti i vidjeti šta je dobro, a šta nije dobro. Tad smo imali priliku da vidimo da ima prostora za unapređenje sistema obrazovnog - dodao je Lakić.
Zahvaljujući ovakvim i sličnim temama i predavanjima, za amfiteatar 203 na Filozofskom fakultetu, osim studenata zna i šira javnost. I to je jedan od razloga zašto za sebe kažu da su "najdrugačiji".