MMF smanjio prognoze globalnog rasta; Inflacija će porasti na 4,4 odsto
U pitanje je usporavanje u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto u periodu 2024-2025. i stabilizovaće se oko tog nivoa u srednjem roku, ispod istorijskog prosjeka od 3,7 odsto u periodu 2000-2019, dodaje se u izvještaju.
S obzirom na poteškoće u postavljanju doslednih pretpostavki u realnom vremenu, ovaj izvještaj predstavlja "referentnu prognozu", umjesto tradicionalnog baznog scenarija, zasnovanu na pretpostavci da će rat imati ograničeno trajanje, intenzitet i obim, tako da će poremećaji nestati do sredine 2026. godine, u skladu sa cijenama fjučersa na robu od 10. marta.
U nepovoljnijem scenariju, uz veći i dugotrajniji rast cena energije, globalni rast bi mogao da uspori na 2,5 odsto u 2026, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto, izjavio je glavni ekonomista Fonda Pjer-Olivije Gurinša.
U još težem scenariju, sa većim oštećenjima energetske infrastrukture, globalni rast bi pao na oko dva odsto, dok bi inflacija premašila šest odsto do 2027. godine.
Globalna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. i zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne procjene.
Bez rata, globalni rast bi bio revidiran naviše. Procene zasnovane na pretpostavkama prije sukoba ukazivale bi na rast od 3,4 odsto u 2026, odnosno povećanje od 0,1 procentni poen.
Stoga, smanjenje prognoze za 2026. uglavnom odražava poremećaje izazvane sukobom, delimično ublažene prethodno snažnim ekonomskim podacima i smanjenjem carina.
- Negativni rizici dominiraju, čak i nakon što se jedan od ključnih rizika već materijalizovao - eskalacija geopolitičkih tenzija. Tenzije bi mogle dodatno da eskaliraju, potencijalno izazivajući najveću energetsku krizu modernog doba, ili bi mogli izbiti unutrašnji politički problemi. Političke napetosti mogu se povezati sa promjenama u trgovinskim i drugim međunarodnim politikama - dodaje se u proceni.
Kako se navodi, stepen rizika po zemljjama se značajno razlikuje.
- Promjene rasta i inflacije na globalnom nivou relativno umjerene, posljedice su znatno izraženije u regionima pogođenim sukobom i u ranjivijim ekonomijama, posebno u zemljama u razvoju koje zavise od uvoza sirovina i već imaju strukturne slabosti. Prognoza rasta za ove ekonomije smanjena je za 0,3 procentna poena za 2026, dok je za razvijene zemlje uglavnom nepromijenjena - dodaje MMF.
Nezavisno od geopolitike, trgovinski sporovi mogli bi ponovo da eskaliraju, a posebno se ističe značaj retkih zemnih elemenata u globalnim lancima snabdevanja kao potencijalne tačke sukoba.
Takođe, eventualno preispitivanje očekivanja u vezi sa profitima od veštačke inteligencije ili veća konkurencija mogli bi da smanje investicije i izazovu nagle korekcije na finansijskim tržištima.
Veći fiskalni deficiti i rast javnog duga, u uslovima već oslabljenih fiskalnih rezervi, mogli bi da izvrše pritisak na dugoročne kamatne stope i finansijske uslove.
Slabljenje institucija, uključujući nezavisnost centralnih banaka, može dodatno povećati inflaciona očekivanja, posebno u periodu rasta cijena.
Efikasan odgovor zahtjeva kombinaciju nacionalnih mjera i međunarodne saradnje, sa ciljem jačanja otpornosti i fleksibilnosti ekonomija.
Prioritet je očuvanje stabilnosti cijena i finansijskog sistema, fiskalne održivosti i sprovođenje strukturnih reformi bez odlaganja.
Centralne banke treba da ostanu oprezne i spremne da djeluju odlučno, uz očuvanje kredibiliteta i jasnu komunikaciju, dodaje MMF.
Fiskalne mjere treba da budu ciljane, privremene i usmerene ka zaštiti najugroženijih, uz očuvanje budžetske stabilnosti.
Vlade bi trebalo da obnavljaju fiskalne rezerve kroz povećanje prihoda, racionalizaciju troškova i efikasnije upravljanje resursima.