Klokić: Evropski put uz puno poštovanje nadležnosti Srpske
Klokić je rekao da dejtonska struktura BiH i nadležnosti Republike Srpske definisane Dejtonskim sporazumom nisu prepreka evropskom putu BiH.
- Druga strana u BiH ne smatra da je to tako i koristi evropski put kao način da se modelira neka nova BiH koja će odgovarati samo jednoj strani, a da se zanemare ustavom definisane nadležnosti Republike Srpske, koje su za nas svetinja - rekao je Klokić u Beču nakon panel-diskusije pod nazivom "Dejtonski okvir i političke realnosti u BiH".
Panel-diskusiju organizovali su Centar za federalističke i međunarodne studije Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci i Centar za srpske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Austriji.
FILIPOVIĆ: VRIЈEME ЈE DA SE DONESE ODLUKA U KOM PRAVCU TREBA DA IDE BiH
Šef Predstavništva Republike Srpske u Austriji Mladen Filipović ukazao je na važnost današnje panel-diskusiji u Beču o dejtonskom okviru i političkoj realnosti u BiH, jer je pred velikim brojem međunarodnih partnera istaknuto da treba razmotriti zatvaranje OHR-a u BiH, kao i da je vrijeme da se donese odluka o tome u kom pravcu treba da ide BiH.
Filipović je naveo da je na panel-diskusiji istaknuto da ne treba više da se traže izgovori nego da treba da se konkretno radi na pronalažanju rješenja za sve ljude u BiH.
On je ukazao da je rečeno i da BiH ne može biti član EU sa OHR-om, nego samo kao demokratska federalna ili konfederalna država.
- Čuli smo da je geopolitički sad možda i prilika da se to razmotri, da se sjedne za sto i da se možda na kraju i ne mora toliko uključivati taj međunarodni faktor, već da smo dovoljno demokratski zreli da možemo samostalno donijeti odluku i na neki način gledati pozitivno u budućnost, posebno u kontekstu Republike Srpske, čije institucije funkcionišu jače su neko ikad - rekao je Filipović nakon panela.
On je ocijenio da je sad vrijeme da se definitivno donese odluka u kom pravcu treba da ide BiH.
Profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Nina Sajić rekla je nakon panel-diskusije da srpski narod dijeli mnoge vrijednosti za koje se zalaže EU - vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, demokratija.
Ali, nažalost, kako je rekla, u BiH je aktuelna borba protiv kulture zavisnosti kojoj je doprinio dugotrajni međunarodni nadzor.
- Mi se protiv toga borimo. Borimo se, prije svega, znanjem, većim dijelom mlađe populacije koja se školovala u inostranstvu i koja učestvuje u debatama koje se tiču borbe protiv kulture zavisnosti, koja postoji najviše, možda, na afričkom kontinentu - dodala je ona.
Ona je podsjetila da je BiH, koja ima svoju stolicu u UN, niti je u potupnosti suverena niti demokratski izabrani donosioci odluka mogu u potpunosti taj svoj kapacitet da politički upražnjavaju bez tutora sa strane koji će da kaže ne može i ne može tako dalje.
Profesor na Univerzitetu u Beogradu Čedomir Antić izjavio je da je Srbija velikom većinom uz Republiku Srpsku i da to pokazuju sva istraživanja.
- Mislim da je naša prva nesreća, nedobronamjerni stranci koji, čak rasistički, vrše određenu segregaciju među narodima - rekao je Antić nakon panela u Beču.
Antić smatra da je rješenje za Republiku Srpsku univerzalno, odnosno da ima pravo da se otcijepi, kao što je to imala pravo i Slovenija.
- Najbolje bi bilo da se mi političkim linijama razdijelimo, s tim što mislim da kada je riječ o Kosovu i Metohiji, mora pravo da se Srbima vrati ono što je bilo njihovo - dodao je Antić.
Јedini način da BiH opstane jeste da bude zasnovana na dejtonskim principima i unutrašnjem konsenzusu, bez ikakvog stranog miješanja u donošenju odluka, poručio je ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ.
- Bez unutrašnjeg dogovora teško da će postojati ovakva BiH. Republika Srpska će postojati i ostati, jer je državoliki entitet koji je unio suverenitet u ovu državnu zajednicu i može da postojati i bez BiH - rekao je Vranješ.
On je istakao da je odgovornost na bošnjačkim političkim elitama da li žele da sačuvaju BiH ili će se raspasti.
Vranješ je konstatovao da srpski i hrvatski predstavnici u BiH imaju stav da nije potrebno uplitanje stranog faktora, ali, nažalost, ne i bošnjački predstavnici koji u OHR-u, visokim predstavnicima i stranom intervencionizmu vide šansu za ostvarivanje svojih ambicija koje nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom.