Mazalica: Digitalni identitet se uređuje zakonom, a ne kuknjavom pred stranim ambasadorima
Mazalica je podsjetio da je Narodna skupština Republike Srpske usvojila moderan zakon o elektronskoj identifikaciji i uslugama povjerenja, usklađen sa eIDAS 2.0 regulativom Evropske unije, jer želimo digitalizaciju zasnovanu na evropskim standardima, vladavini prava i zaštiti prava građana.
- Problem nije digitalizacija. Problem je kada pojedine institucije pokušavaju da pod izgovorom digitalne transformacije sebi pripisuju nadležnosti koje im zakonom nisu date - naglasio je Mazalica komentarišući izjavu Badnjevića pred članovima Upravnog odbora PIK-a da postoji rizik da bi procesi u Srpskoj u vezi sa digitalizacijom mogli da dovedu do fragmentacije "jedinstvenog državnog digitalnog prostora".
Mazalica je pojasnio da je upravo Ustavni sud BiH u predmetu U-1/25 jasno konstatovao da je IDDEEA nadležna za elektronske sertifikate i elektronske potpise isključivo u vezi sa identifikacionim dokumentima.
Istovremeno, dodao je, Agencija za zaštitu ličnih podataka i Sud BiH utvrdili su da ne postoji zakonski osnov za dodjeljivanje elektronskog identiteta i kvalifikovanog elektronskog potpisa u obliku koji je IDDEEA pokušala uspostaviti, te da pravni sistem BiH ne poznaje institut "udaljenog potpisa" ili "potpisa u oblaku".
- Posebno zabrinjava što se istovremeno pokušava stvoriti utisak da je IDDEEA nosilac digitalne transformacije cijele BiH, iako Zakon o IDDEEA takvu nadležnost nigdje ne propisuje. Zakonska uloga IDDEEA je tehnička i operativna podrška nadležnim organima, a ne preuzimanje njihovih nadležnosti.
Gospodin Badnjević često govori o značaju digitalnog identiteta, što niko ne spori. Ali digitalni identitet nije politička parola nego pravna kategorija. Uređuje se zakonom, a ne kuknjavom pred stranim ambasadorima - istakao je Mazalica.
Јoš važnije, naveo je, eIDAS 2.0 ne zahtijeva jednu centralnu instituciju niti jedan centralni sistem.
- Evropska regulativa ostavlja državama mogućnost da uspostave jedno ili više nadzornih tijela u skladu sa svojim ustavnim uređenjem. BiH nije centralizovana država. Dejtonskim sporazumom uspostavljen je sistem ograničenih i izričito nabrojanih nadležnosti institucija BiH, dok sve ostale nadležnosti pripadaju entitetima.
Zato Republika Srpska ima pravo da u okviru svojih ustavnih nadležnosti razvija sopstvene digitalne servise, elektronsku upravu i sisteme elektronske identifikacije, u skladu sa evropskim standardima i uz punu interoperabilnost sa drugim sistemima - pojasnio je Mazalica.
On je poručio da Republika Srpska podržava digitalizaciju, ali ne prihvata da digitalizacija postane izgovor za centralizaciju nadležnosti koje nikada nisu prenesene institucijama BiH.