Vranješ: BiH je klinički mrtva, neko je sve vrijeme održava na aparatima
- Oni su ušli u nepravilnost samom činjenicom da su Šmita imenovali nelegalnim putem, zaobilazeći Savjet bezbjednosti. Nakon toga, jedna nepravilnost vodila je ka narednoj, a nekada bliske saveznice su se posvađale upravo zbog toga - istakao je Vranješ.
On objašnjava da je razdor među međunarodnim akterima nastao usljed različitih pogleda na budućnost međunarodne uprave u BiH.
- Amerikanci su promijenili stav, približavajući se poziciji Rusije da polako treba zatvarati kancelariju visokog predstavnika i prenositi donošenje odluka isključivo na lokalne lidere, odnosno na tri konstitutivna naroda. To je značajan zaokret Amerike, koja je godinama održavala tu međunarodnu upravu na aparatima, finansirala je i koristila svoju moć kako bi podržala njen uticaj. Sada smatraju da je potrebno izvršiti tranziciju, u okviru koje bi budući visoki predstavnik imao ograničen i oročen mandat, uz jasan cilj zatvaranja te pozicije - kazao je Vranješ i dodaje: Sa druge strane, imamo evropski faktor – govorim o Briselu, Londonu, Parizu i Berlinu - koji smatraju da po svaku cijenu treba ostaviti visokog predstavnika u punom kapacitetu i sa neograničenim mandatom, zaobilazeći Savjet bezbednosti i pitanje ruskog glasa - dodao je Vranješ.
Prema njegovim riječima, Evropljani trenutno uslovljavaju Amerikance po pitanju podrške budućem imenu visokog predstavnika. Vranješ se osvrnuo i na trenutnu pravnu nedoumicu u vezi sa rukovođenjem tom institucijom.
- Sada imamo situaciju koju nazivaju v. d. visokog predstavnika, što je kategorija koja ne postoji ni u jednom dokumentu. Riječ je o Amerikancu Luisu Krišoku, kojeg je Šmit imenovao za svog zamjenika na prijedlog Stejt departmenta, još u vrijeme Bajdenove administracije. U međuvremenu bi trebalo da do 14. jula usaglase ime novog predstavnika, ali po mojim informacijama, dogovor još nije postignut - kazao je Vranješ.
Vranješ je posebno kritikovao ulogu Evropske unije, ocijenivši je kao kontraproduktivnu u trenutnom političkom kontekstu BiH:
- Zvanični Brisel je postao potpuno destruktivan faktor unutar BiH. To nije nikakav konstruktivan doprinos na putu ka EU, već naprotiv – potpuno destruktivna uloga. Oni smatraju da sve ono što Šmit nije uspio da uradi, treba da završe oni kroz evropske pregovore i klastere, ali primjenom bonskih ovlašćenja pod njihovom direktnom palicom - rekao je Vranješ.
Ambasador BiH u Srbiji je stanje opisao kao dugogodišnju političku agoniju pod stranim uticajem, povlačeći paralelu između američkih i evropskih namjera.
- Bosna i Hercegovina je američki projekat, nastala u Dejtonu kao državna zajednica koja je sve vrijeme pod uticajem SAD. Čitava zajednica je klinički mrtva, a neko je sve vrijeme održava na aparatima. Do sada su to činile SAD, a sada Brisel smatra da bi oni trebalo da preuzmu tu ulogu, dok bi Amerikanci trebalo da se povuku iz procesa odlučivanja unutar tog kolektivnog Zapada na teritoriji BiH."
On pojašnjava da se suštinska razlika ogleda u pristupu suverenitetu i budućnosti lokalne vlasti.
- Sa jedne strane imate američku perspektivu da Bosni i Hercegovini treba vratiti suverenitet i sistem odlučivanja zasnovan na političkim predstavnicima tri konstitutivna naroda. Oni zagovaraju tranziciju ka lokalnim liderima, što je stav koji je blizak onome što zastupaju Rusija i Kina u Savjetu bezbjednosti. Sa druge strane, imamo evropske partnere koji se predstavljaju kao dobronamjerni, a zapravo po svaku cijenu žele da zadrže ovaj model 'kliničke smrti' BiH. Oni je održavaju na vještačkim plućima i srcu, uz obećanje da će joj, kada jednog dana uđe u EU, izrasti nova pluća - objasnio je Vranješ i dodaje:
Njemačka je jasno iznijela stav da BiH vidi kao svoju zonu interesa, a tu ambiciju dijele i Britanci, koji pokušavaju da na sličan način definišu svoju sferu uticaja. Kada je američka administracija, sa dolaskom Donalda Trampa, okrenula leđa Šmitu i zauzela stav da on treba da ode, Njemačka je insistirala na tome da on mora ostati. Za njih je on postao ključni 'aset' – predstavnik njihovih interesa koji djeluje izvan svih procedura i okvira u kojima bi jedna država trebalo da se kreće - dodao je Vranješ.
Vranješ je posebno naglasio kontradiktornost u postupanju Brisela kada je riječ o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
- Bosna i Hercegovina je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Članovi 1. i 2. tog sporazuma jasno definišu principe i vladavinu prava kao okvir koji stvara prostor za reforme i napredak ka evropskim integracijama. Međutim, isti taj Brisel krši te odredbe. Oni direktno krše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju činjenicom da su sa preko 50 odsto sredstava finansirali sve aktivnosti Kristijana Šmita, koje su u suštini bile usmjerene protiv vladavine prava. Time su direktno prekršili sopstveni pravni okvir na kojem insistiraju - konstatovao je Vranješ.
Vranješ se osvrnuo i na problem funkcionisanja državnih institucija i kreiranja spoljnopolitičkih stavova:
- Zvaničan stav BiH se kreira konsenzusom tri člana Predsedništva BiH; to je jedina procedura za usvajanje spoljnopolitičkog stava. Međutim, bošnjačka strana često uzurpira tu poziciju i iznosi stavove koji su neistiniti. Kada je Lagumdžija u UN govorio o rezoluciji o Srebrenici, nije govorio u ime BiH ili Predsjedništva, već isključivo u ime političke opcije koja ga je tu postavila i u ime jednog od tri konstitutivna naroda. Ipak, oni to predstavljaju kao zvaničan stav države, iako Predsjedništvo o toj rezoluciji nikada nije raspravljalo. S druge strane, kada ja zastupam stav Republike Srpske, koja me je nominovala za ambasadora, to se odmah prikazuje kao kršenje običaja i navodno podrivanje zajedničkog glasa. Tu su na djelu čisti dvostruki standardi - objasnio je Vranješ.
On je zaključio da je održivost države uslovljena strogim poštovanjem unutrašnjeg dogovora.
- BiH može da funkcioniše isključivo ako su sva tri konstitutivna naroda ravnopravna, bez preglasavanja, uzurpacija i diskriminacije - dodaje.
Vranješ je posebno istakao duboku nesuglasicu između zapadnih partnera oko popunjavanja pozicije visokog predstavnika.
- Krišok je sada dobio gotovo izmišljenu titulu – vršilac dužnosti visokog predstavnika – kategoriju koja pravno ne postoji i nije definisana. Što se tiče američke pozicije, njima odgovara trenutno stanje jer imaju svog čoveka na toj funkciji, koji bi tako mogao da ostane u nedogled. Istovremeno, Evropljani pokušavaju da ucjenjuju Amerikance po pitanju imenovanja novog kandidata. Tako su odbili Landija, uz argument da je 'previše blagonaklon prema Srbima'. Iako je Marko Rubio zvanično u Kongresu potvrdio da je Landi kandidat iza kojeg čvrsto stoje, Evropljani su ga odbili nakon što su ga doveli u Sarajevo. Oni trenutno pregovaraju, ali je evropski blok čvrsto protiv njega. S druge strane, postoji ideja o imenovanju Francuza Renea Trokaza, koji uživa podršku dela EU, ali su Amerikanci protiv njega. Јednostavno, ne mogu da se dogovore - objašnjava Vranješ i dodaje:
Republika Srpska ima jasan stav, koji srpski član Predsedništva gospođa Željka Cvijanović nedvosmisleno zagovara: što se tiče Republike Srpske, jedino onaj visoki predstavnik koji bude imenovan u Savjetu bezbjednosti UN ima puni legitimitet za zvaničnu Banjaluku. Štaviše, zaboravlja se da bi, prema duhu demokratskih procesa, upravo unutrašnji akteri u BiH trebalo da predlože ime kandidata, umjesto što se o tome odlučuje mimo nas - istakao je Vranješ.
Vranješ se osvrnuo i na predstojeće opšte izbore u BiH, zakazane za 4. oktobar, istakavši nesuglasice unutar opozicionog bloka:
- Konačno znamo ko su kandidati za inokosne funkcije i nosioci lista, kako za parlament, tako i za Parlamentarnu skupštinu BiH. Bili smo svedoci situacija u kojima su se opozicione partije žestoko sukobljavale oko toga ko će biti kandidat za pojedine inokosne pozicije. Sada se opravdano postavlja pitanje kako uopšte mogu da simuliraju jedinstvo tokom kampanje u oktobru, nakon svega što se dešavalo - prokomentarisao je Vranješ.