Hoće li u Srpskoj biti uvedena lična penzijska štednja radnika i šta to donosi?
Ideja je da svaki radnik ima svoj lični račun, da u svakom trenutku može da vidi koliko je novca uplaćeno i koliko je ušteđeno za njegovu buduću penziju.
Može li Republika Srpska napraviti model koji će istovremeno zaštititi radnika, biti prihvatljiv poslodavcima i pomoći stabilizaciji penzionog sistema?
Direktor Fonda PIO Republike Srpske Mladen Milić rekao je za RTRS da je ova ideja dobra i da se pokazala kao pozitivna praksa u nekim zemljama okruženja i najvećem broju zemalja Evropske unije.
- Taj takozvani drugi stub je na neki način dopunski stub koji podrazumijeva izdvajanje i kapitalizovanje tih izdvajanja. Dio plaća poslodavac, dio je u obavezi da izdvaja sam osiguranik, odnosno radnik iz svog neto iznosa ličnog dohotka. Na taj način on praktično štedi za budućnost - rekao je Milić.
On je istakao da bi se ta sredstva akumulirala duži niz godina i davala na upravljanje određenim investicionim fondovima kojima upravljaju društva za upravljanje fondovima.
- Ta sredstva bi trebalo da se kapitalizuju, odnosno da se oplode kroz ulaganja u različite investicione projekte ili trgovinu na tržištima hartija od vrednosti - rekao je Milić.
Predsjednik Saveza sindikata Republike Srpske Goran Stanković rekao je da je za provođenje ove ideje u djelo potrebno poboljšati standard radnika i da bi stopu izdvajanja trebalo da definiše Republika.
- Zamislite da neko prima najnižu platu od 1.100 KM i da na tu platu još dodatno izdvaja za fond, odnosno za drugi stub, a tu penziju će možda uživati za 30 godina. To je teško u ovom momentu očekivati. Zato kažem da moramo mijenjati svijest i edukovati, informisati građane, da se mora razmišljati na takav način, kao što se razmišlja u zemljama zapadne Evrope - pojasnio je Stanković za RTRS.
On je naveo da je prvi stub penzionog osiguranja minimum, a da bi sredstva iz drugog stuba bila lični račun i lična štednja radnika.
- Da radnik zna ako bude uplaćivao četiri do pet odsto svoje plate, da će na kraju, pored redovne penzije, imati i tu dodatnu u tolikom iznosu. Samo u takvim uslovima te stvari se mogu rješavati. S druge strane, ako je nešto prepušteno kao preporuka ili nešto što nije obavezujuće, to ne može da funkcioniše. Јedino kad nešto bude propisano, kad Republika Srpska propiše, može se i poštovati, jer imamo zaštitne mehanizme kod inspekcijskih i sudskih organa da se to ostvari - naveo je Stanković.
On smatra da da bi ta sredstva trebalo da se izdvajaju iz dobiti poslovnih subjekata, jer bi poslodavac na taj način poslao pozitivnu poruku radnicima i zadržavo ih kod sebe.
- Ima preduzeća koja uplaćuju i dodatno zdravstveno osiguranje, pa tako, između ostalog, zadržavaju radnika koji ima određenu sigurnost i kaže "važnije mi je to nego da mi poveća platu za 100 ili 200 KM" - pojasnio je Stanković.