Kako će primjena CBAM uticati na privredu? (VIDEO/AUDIO)
Prelazni period primjene EU regulative Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) se bliži kraju. Od januara 2026. godine sve obuhvaćene kompanije će imati obavezu da izvještavaju o emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u njihove proizvode, a počinje i kupovina CBAM sertifikata, dok će se plaćanje provoditi od 2027. godine za 2026. godinu. Kakav će uticaj imati nova pravila na izvoznike?
TV reportaža
Radio reportaža
Firme koje izvoze željezo, čelik, električnu energiju, cement, aluminijum, đubriva i vodonik u Eku uniju od prvog januara 2026. godine će plaćati taksu na ugljendioksid ( Co2 ) jer Bosna i Hercegovina nije stvorila preduslove za izuzeće. Prvenstveno jer nije uvela sistem trgovanja emisijama usklađen sa sistemom EU.
„Trebalo bi da se nađe modalitet po kojem ćemo svi mi da radimo i da zajedno nastupamo i da svi znamo kako treba da nastupamo na evropskom tržištu.Za sada svaka firma se ponaosob bavi ovim", izjavila je Јelena Јekić iz kompanije "Mediteran Inox" d.oo. Čelinac.
Iz Bosne i Hercegovine 70 odsto proizvodnje se izvozi na evropsko tržište.Nedostatak zakonodavnih i finansijskih mjera kao podrške privrednicima za posljedicu će imati povećanje troškova izvoza i smanjenje konkurentnosti proizvoda jer što je manje Co2 emisija u proizvodima i CBAM taksa će biti jeftinija.
„Ako to ne radite mi ne možemo od vas kupovati proizvode.Ako ja to ne radim mi nemamo posla, naši radnici nemaju posla i nemamo izvoza. Oni će svakako da nađu gdje će svoje proizvode da kupuju“, naglasila je Јelena Јekić.
Uspostavljanjem sistema novac za plaćanje emisija ostajao bi u BiH i koristio za dekarbonizaciju ekonomije. S obzirom da nema ni mehanizama za smanjenje Co2 sada privrednici neće imati mogućnost priznanja eventualno plaćenih karbon taksi u BiH ni kompenzacije prilikom obračuna CBAM-a. Iako energetski sektor kontinuirano dobija podršku Evropske unije da se pripremi za primjenu ovih pravila niz je preduslova koje treba sprovesti.
„Uspostavljanje berze električne energije te omogućavanje spajanja tržišta market coupling i takođe uvođenje ETS sistema trgovanja emisijama BiH koji je usklađen sa EU sistemom da bi se izbjeglo dvostruko oporezivanje emisija Co2.Takođe, veoma važno je naglasiti da vlasti trebaju da osiguraju finansijsku podršku industrijama u pogledu uvođenja nisko ugljičnih tehnologija,“ izjavila je Samra Muratspahić ekspert za CBAM.
Privredna komora informiše i pruža savjetodavne usluge kako bi upoznala ekonomsku zajednicu o značaju ulaska u CBAM sistem.Organizovala je niz edukacija, konferencija i poslovnih foruma.
„Oko 300 privrednih društava je obuhvaćeno ovom regulativom.Na našim radionicama učestvovalo je više od 1.000 učesnika gdje smo zajedno sa privrednim društvima radili na jačanju i unapređenju njihovih kapaciteta i možemo reći da intenzivno nastavljamo sa ovim programom“, izjavila je Olivera Radić rukovodilac Centra za upravljanje projektima i analize Privredne komore Republike Srpske.
Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) primjenjivaće se na sve proizvode obuhvaćene EU sistemom trgovanja emisijama do 2030.godine kako bi se izjednačili troškovi emisija CO2 između proizvoda u i izvan Evropske unije.