Kada će BIH postati dio SEPA sistema plaćanja? (VIDEO/AUDIO)
Većina zakonodavnih preduslova u oblasti deviznog poslovanja, platnog prometa i unutrašnjeg platnog prometa je ispunjena. Centralna banka Bosne i Hercegovine, koja koordinira proces, finalizira izradu zahtjeva za članstvo u jedinstvenom području plaćanja u evrima.
"Svi propisi koji su potrebni su u fazi pripreme ili su već dorađeni, a recentnije je i ubrzan sam tok aktivnosti tako da bi do kraja ove godine trebali imati predaplikaciju podnesenu prema Evropskoj komisiji za SEPA članstvo. Naredne godine bi mogli ako podnesemo aplikaciju i ući u SEPA evropsko područje", izjavio je Halid Tvico šef Službe za nadgledanje i razvoj platnih sistema Centralne banke BiH.
Dijaspora koja doznakama stvara oko 10 odsto BDP-a uglavnom živi u ovom geografskom području i ulazak u SEPA sistem bi olakšalo slanje i prijem novca. I privrednici će jeftinije, brže i sigurnije obavljati novčane transakcije u evrima u zemlji i inostranstvu u odnosu na sadašnje provizije za prekogranična plaćanja koje su 6 puta veće od EU.
"Kod nas će to ubrzati cijeli tok novca zato što nema više korespodentnih banaka nego će državne banke da to poravnavaju međusobno za nas.To u prvoj liniji znači nešto brže plaćanje, biće i jeftinije i povoljnije", izjavio je Krešimir Bodrožić direktor kompanije "Tikt Manufaktura" iz Gradiške.
Bosna i Hercegovine ima više od 80 odsto uvozno-eksportnih aktivnosti sa zemljama SEPA područja i zato će svako smanjenje troškova u prekograničnom poslovanju biti značajno posebno za izvoznike.
"Kada vršimo uplatu u Njemačku naknade za te uplate su prilično visoke. Ako bi plaćali dnevno nešto što je u okviru do hiljadu evra to bi nam to stvarno značilo, pravilo bi nam veliku razliku i to su one glavne prednosti koje mi vidimo u SEPA sistemu", ocijenio je Bodrožić.
Srbija je nedavno postala 41. članica sistema, a uključivanje u evropske ekonomske tokove i lance snabdijevanja stručnjaci smatraju prednošću i prilikom za unapređenje konkurentnosti i procjenjuju da bi Srbija mogla da uštedi do 350 miliona evra godišnje.
"Vrlo pozitivno za našu privredu i što je još jedan korak u daljem integrisanju ovog prostora konkretno Republike Srbije sa tržištem Evropske unije. Srbija je sada na dugom štapu što se tiče članstva u EU, a u ovom dijelu ekonomske saradnje dodata integracija svakako bi uticala na porast konkurentnosti naše privrede na evropskom tržištu i generalno", izjavio je Bojan Stanić pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
Radi se o praktičnom primjeru uticaja Plana rasta za Zapadni Balkan, inicijative Evropske unije za ubrzanje socioekonomske integracije, uključujući i postepenim pristupom određenim oblastima jedinstvenog tržišta Evropske unije.