Podrška EU za smanjenje energetskog siromaštva (VIDEO/AUDIO)

TV reportaža
Radio reportaža

Svako domaćinstvo sa mjesečnim izdvajanjem za energente većim od 10 odsto prihoda energetski je siromašno. Kod nas pojam nema formalne definicije pojma ni strategije iako je efikasno zagrijavanje prostora stanovanja izazov za nemali broj građana.

Prijedlog tehnoloških, ekonomskih i socijalnih rješenja da se problem prevaziđe izradiće tim profesora Mašinskog fakulteta u Banjaluci u saradnji sa univerzitetima iz Evropske unije u okviru projekta Enpower, trogodišnjeg naučno-istraživačkog projekta u vrijednosti 1,5 milion evra iz oblasti energetske tranzicije odnosno energetskog siromaštva u okviru Programa Horizon Evropske unije.

"Naša je namjera da u narednom periodu napravimo jednu veću anketu koja bi obuhvatila tri do četiri hiljade uzoraka na cijelom obuhvatu teritorije BIH s ciljem da kada dobijemo kvantitativne podatke napravimo bazu podataka koju ćemo u skladu sa pravilima  Open Science-a staviti dostupnim svima onima koji žele da se bave analitikom u ovoj oblasti", izjavio je Prof Dr. Petar Gvero profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

Istraživanje bi trebalo početi prije Nove godine, a podaci će osim kvantitativnih uključivati i kvalitativne u saradnji sa sociolozima u okviru ovog projekta kojim koordinira Mašinski fakultet, a sarađuju univerziteti iz Belgije, Italije i Holandije te kompanija Sites u Irskoj koja se bavi inovacijama i tehnologijom.

"Nadam se kad se taj posao završi da će se stvoriti jedna jako dobra podloga za planiranje i definisanje strategija koje će ići u pravcu borbe protiv energetskog siromaštva.Takođe, planiramo da je damo na raspolaganje u formi prijedloga, u formi rezultata, nadležnim organima ,Vladi RS i Vladi Federacije BIH",objašnjava Prof dr Petar Gvero profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

S druge strane, stanovništvo prepoznaje energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije ali kod nas izostaju dugoročne i održive mjere kako bi se smanjile potrebe za energijom.Dragan Ostić iz Centra za životnu sredinu Banjaluka podsjeća da je vladalo veliko interesovanje građana za javni poziv Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske  prošle godine i da su sredstva  dodijeljena građanima uz sufinansiranje Evropske unije.
 
"Postoji potreba za tim sredstvima,da ta sredstva moraju da budu  kontinuirana svake godine da građani znaju da mogu da se prijave za određenu vrstu sredstava da  će dobiti 50 odsto od države na taj način", izjavio je Dragan Ostić iz Centra za životnu sredinu Banjaluka.  

Јedan od prijedloga je namjena dijela sredstava računa za električnu energiju domaćinstava za obnovljive izvore energije.

"Sredstva koja mi dajemo kada plaćamo račune  direktno bi odlazila  u određeni fond koji bi istovremeno finansirao projekte u vezi sa obnovljivim izvorima energije i energetske efikasnosti,ali za domaćinstva, a ne za privatne subjekte nego za one koji uplaćuju sredstva na taj račun", objašnjava Dragan Ostić  iz Centra za životnu sredinu Banjaluka.

U Republici Srpskoj je usvojen Zakon o socijalnoj karti ali za sada, ni Republika Srpska ni Federacija BiH nemaju Registar podataka o broju stanovnika u stanju potrebe, koje vrste potrebe niti koliko je onih koji nisu u toj kategoriji.