I zemljotres u Nepalu potvrdio: Stvara se novi superkontinent Amazija
Istraživači ispituju promjene koje će se događati tokom nekoliko desetina miliona godina. Geolog Zeng-Ksiang Li, nakon velikog zemljotresa, putovao je u Nepal kako bi pomoću novih seizmoloških instrumenata proučavao sudare indijskih i evroazijskih tektonskih ploča.
Šta je Amazija?
Ideja da Zemlja formira novi superkontinent, nazvan Amazija nije nova. Ali seizmološki uređaji i tehnike koje su sada dostupne stručnjacima, omogućavaju da se promjene proučavaju na detaljniji način.
Iako se naučnici u pravilu slažu da se odvija proces formiranja superkontinenta, predmet debate je gdje će se on tačno formirati.
Dok su pojedini naučnici smatrali da bi se novi kontinent smjestio oko Afrike, prema studiji sprovedenoj na Univerzitetu Јejl, tačka sastajanja biće Sjeverni pol.
Sjeverna i Јužna Amerika "stisnuće" se zajedno, a Karipsko more i Arktički okean će nestati. Azija će se spojiti sa Amerikom, zaključeno je u najnovijoj studiji. Ove će promjene biti vidljive tek za 50 miliona do 200 miliona godina.
Uprkos tome što je već spojena s Evroazijom, Indijska ploča nastavlja se kretati prema Sjeveru, po nekoliko centimetara godišnje, što uzrokuje tektonske aktivnosti.
Međutim, i drugi se kontinenti kreću jedan prema drugom. Svake godine nestaje nekoliko centimetara Tihog okeana, a to će na kraju rezultovati spajanjem Amerike i Evroazije, dok se Australija takođe prema Aziji kreće 7,8 centimetara godišnje i takođe će se spojiti s Amazijom.
- Za to će trebati najmanje desetine miliona godina, možda čak i stotine miliona, prije nego se novi superkontinent potpuno formira - rekao je Li.
Naučnici proces mogu uporediti s prethodnim superkontinentom Pangeom, koji je formiran prije oko milijardu i 300 miliona godina. Razbio se na sedam kontinenata i rezultovao "rođenjem" Atlantskog okeana oko 100 miliona godina kasnije.
Istraživači vjeruju kako je Pangea treći od četiri superkontinenata u Zemljinoj istoriji. Zemljina površina formirana je od sedam velikih i nekoliko manjih tektonskih ploča koje se kreću brzinom koja varira od nekoliko milimetara do dva centimetara godišnje, brzinom kojom rastu ljudski nokti.