Rusija - NATO: Nova faza trke u naoružavanju
"U mjestu Deveselu, 180 kilometara jugozapadno od Bukurešta, je poslije dvije i po godine gradnje, puštena u pogon rumunska komponenta protivraktenog sistema NATO“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: “Sistem koji su razvile SAD bi trebalo da pravovremeno prepoznaje napad raketa kratkog i srednjeg dometa i da uništava te rakete van Zemljine atmosfere. Sistem će dopuniti jedna radarska stanica u Turskoj, komandna centrala u bazi američke vojske Ramštajn u Njemačkoj, ratni brodovi opremljeni odbambenim raketama i radarskim sistemima, kao i protivraketni sistem postavljen u Redzikovu u Poljskoj.Gradnja ove baze, trebalo bi da bude završena 2018."
Alijansa je 2010. odlučila da evropski dio svoje teritorije zaštiti protivraketnim sistemom koji seže od Grenlanda do Azorskih ostrva. Razgovori o uključivanju Rusije u projekat su propali. Reagujući na primjedbe Moskve, generalni sekretar NATO Јens Stoltenberg je u Rumuniji rekao da protivraketni štit nije usmjeren protiv Rusije i da nema uticaja na nuklearno zastrašivanje. Stoltenberg je podvukao da je stacioniran samo mali broj odbrambenih raketa, a da se one nalaze predaleko na jugu ili preblizu Rusije. Rumunski izvori prenose da u bazi Deveselu ima 44 rakete.
U Moskvi su pokušaji da se umiri Rusija – bezuspješni. Predsednik Odbora Dume za odbranu admiral Vladimir Komojedov, okarakterisao je protivraketni štit kao direktnu prijetnju. Ne 100 odsto, već 1.000 odsto je tačno da je baš Rusija na nišanu, rekao je on prema navodima agencije Interfaks. Rusija je na stanovištu da bi vojna baza u južnoj Vlaškoj, postavljena 1953, mogla biti korišćena za ispaljivanje raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Trn u oku Rusa su i jaki radari koji mogu da ranije registruju ispaljivanje interkontinentalnih raketa. A to znači prednost za NATO.Portparol predsjednika Putina je najavio mjere kojima će biti garantovana bezbjednost Rusije – ali ih nije opisao. Prije toga je Kremlj saopštio da će na Krim stacionirati eskadrilu teških bombardera, a glasno se razmišlja i o naoružavanju enklave Kalinjingrada, kao i o instaliranju sistema za rano upozoravanje i odbranu na Arktiku.
"Već u petak bi trebalo da počne gradnja još jedne raketne baze“, piše njemački javni servis ARD na svom internet-portalu: “Moskva već duže zamjera da je sistem uperen protiv Rusije, jer bi mogao da smanji njenu sposobnost za izvođenje nuklearne odmazde. To su i SAD i NATO stalno demantovali, ali prijetnja na koju se oni pozivaju, naime: Iran, poslije postizanja nuklearnog sporazuma sa Teheranom – više nije takva prijetnja. Stručnjaci smatraju da se Teheran ne interesuje za rakete koje mogu da pogode mnogo dalje ciljeve od Bliskog istoka – nema jakih dokaza da Iran aktivno radi na razvoju raketa srednjeg ili interkontinentalnog dometa. Tako nešto se ne radi tek tako, smatra Mihael Eleman sa londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije.“
NATO pojačava prisustvo svojih jedinica u Istočnoj Evropi – doduše, u skromnom obimu, ali to je kao politički simbol vrlo primjetno. Moskva reaguje sličnim gestovima na svojoj zapadnoj granici. Iznad Baltičkog mora, dvije strane su tokom proteklih mjeseci više puta pokušavale da se međusobno zastraše – borbenim avionima i brodovima. Pored zveckanja konvencionalnim oružjem, sada bi moglo da dođe i do novog izdanja trke u nuklearnom naoružavanju. Јoš krajem prošle godine, Rusija je, reagujući na predstojeće puštanje u pogon protivraketnog sistema NATO u Rumuniji, zaprijetila razvojem novih interkontinentalnih raketa koje će biti u stanju da probiju svaki protivraketni štit, kao što je to rekao komandant ruskih raketnih jedinica Sergej Karakaev.
“Političari u Berlinu i Vašingtonu se sve više brinu da bi Rusija mogla da izađe iz ugovora IFN o nuklearnim raketnim sistemima srednjeg dometa. Pogotovo kada se zna da bi protivraketni sistemi NATO mogli da budu usavršeni – a to u Moskvi može da stvori osećaj pretnje. Čitava ova eskalacija je mogla da se izbegne. Јoš 2007, ruski predsednik Vladimir Putin je ponudio Zapadu saradnju na planu protivraketnih sistema. U tu saradnju je trebalo da bude uključena i ruska radarska stanica u Gabali (Azerbejdžan). Američki stručnjaci su obišli tu stanicu i zaključili da je zastarela i neupotrebljiva. Iako je Moskva stavila u izgled modernizaciju stanice, ponuda je odbijena.“