Kakvu hranu jedemo i ko je kontroliše? (VIDEO)
Zbog brojnih afera sa salmonelom u velikim tržnim centrima, u Hrvatskoj kažu DA. Skrivanje imena kod nas se, bar zasada nastavlja, iako po mnogima ne bi trebalo.
Dok se o nepravilnostima u hrani u regionu glasno priča, kod nas se, čini se, mudro ćuti, pa se postavlja pitanje, da li je problem u rijetkim kontrolama ili u tome što inspekcije ne obavještavaju javnost o utvrđenim nepravilnostima?
Anketirani građani smatraju da javnost nije dovoljno obaviještena, da su informacije šture da rigorozno teba kažnjavati nesavjesne...
Proizvođači, poput potrošača, kažu – u interesu svih je bezbjedno tržište. Јavno objavljivanje imena onih koji krše pravila, tvrde, osiguralo bi taj interes.
- Nama to odgovara, ali pod uslovom da se to u konačnici odredi da je tako, a ne da se na prvi pregled reaguje i objavljuje, smatra Nemanja Vasić iz kompanije "Trivas".
- Suočavamo se sa konkurencijom, nažalost, koja nema takve procedure i obzirom na neuređenost BiH kao države i nedostatak rada nadležnih, nema na granicija kontrole kvaliteta. Mi smo izloženi nelojalnoj konkurenciji, ističe Željko Mikić iz "Vitinke".
Slično misle i trgovci – kontrola kvaliteta hrane mora biti prioritet. Ipak, kažu, važeći Zakon o hrani skoro svu odgovornost prebacuje na njih, a oni proizvod samo stavljaju na policu. U Agenciji za bezbjednost hrane ipak tvrde- hrana u BiH nije spornog kvaliteta.
- Samo u 2015. je bilo oko pet odsto neispravnih uzoraka, to je na ukupnu sumu oko 3.500 neispravnih uzoraka. Kada bismo mi svaki dan obavještavali medije o tome došlo bi do neke pogrešne slike, jer to je procenat na nivou Evropske unije, navodi Dragan Brenjo, zamjenik direktora Agencije za bezbjednost hrane BiH.
Da nije riječ sakrivanju podataka onih kod kojih se utvrde nepravilnosti, nego da većih nepravilnosti nije ni bilo - tvrde i u Inspektoratu Srpske.
- Inspekcijski organi u toku ne samo jedne poslovne godine, nego i u toku dana izvrše jako puno kontrola. Konkretno oko 120 kontrola dnevno. Obajvljivanje informacija o pojedinačnim kontrolama stvorilo bi šumu podataka koja ne bi bila svrsishodna i ne bi bila pregledna potrošačima, pojašnjava portparolka Republičke uprave za inspekcijske poslove Dušanka Makivić.
Prema sadašnjoj praksi, u medijima završe samo oni čiji se proizvodi hitno povlače sa tržišta zbog opasnosti po potoršače. Ipak, i udruženja potrošača smatraju da to nije dovoljno.
- Ako jednom prozovemo nekoga nadamo se da takvih proizvoda neće biti u skorije vrijeme na našim policama. To bi bili razlozi da uozbiljimo tu priču i da obratimo pažnju šta se uvozi na naše tržište, kaže Murisa Marić, iz Udruženjea potrošača “DON“ Prijedor.
Koliko opasno može biti skrivanje informacija o onima koji obmanjuju potrošače, nabolje pokazuje primjer iz Hrvatske. Sa eskalacijom situacije sa kontrolom hrane od sada će imena onih koji ugrožavaju zdravlje potrošača biti javna.
Kod nas, osim u udruženjima potrošača takva inicijativa još ne postoji.