Euleks istraživao samo jedan od 14 slučajeva ubijenih novinara
Od ukupno 14 slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika tokom i nakon sukoba na Kosmetu - nijedan nije riješen, navodi se u tekstu UNS-a, koji je nastao kao rezultat istraživanja novinarskog tima udruženja o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu i Metohiji.
Šef Euleksa Aleksandra Papadopulu potvrdila je za UNS da je ubistvo Simovića ratni zločin, ali nije imala odgovor na pitanje da li će se ovaj zločin naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK u Hagu.
Odgovornost za seriju propusta u istragama i zbog toga što nema ni najosnovnijih saznanja da su se neki od ovih zločina uopšte i dogodili, Euleks godinama prebacuje na misiju Unmika, navodi se u tekstu.
Iz UNS-a ističu da im je Euleks tokom istraživanja odgovorio da nema podataka o otmicama novinara prištinskog "Јedinstva" i dopisnika "Politike" Ljubomira Kneževića i radnika RTV Priština Mila Buljevića.
"Međutim, kada je UNS dokazao da ima saznanja da je Euleks ipak obavešten, `misija vladavine prava prvi put priznaje da ima podatke o otmicama dvojice kolega`", navodi se u tekstu.
Od 11 slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara za koje Euleks priznaje da ima saznanja i dalje su otvorene samo dvije istrage - o nestanku novinara srpske redakcije Radio Kosova Marjana Melonašija, pred Osnovnim tužilaštvom u Prištini, i ubistvu novinara lista "Bota Sot" DŽemailja Mustafe, koji istražuje Specijalno tužilaštvo samoproglašenog Kosova.
"Za ostalih devet slučajeva Euleks navodi da su zatvoreni i da mogu biti ponovo otvoreni ukoliko se dođe do novih dokaza. Ako takvih dokaza i bude, ubistva i kidnapovanja novinara i medijskih radnika u skladu sa sužavanjem mandata Euleksa, neće više istraživati međunarodni tužioci", navodi se u tekstu.
Time bi, umjesto Euleksa i Unmika, trebalo, posle 18, pa čak i 19 godina, da se bave lokalna kosovska tužilaštva, dodaje se u tekstu.
Papadopuluova je za UNS rekla da je veliki problem za dalje istrage to što neke porodice nestalih nisu dale uzorke za DNK analize, te da je to velika prepreka za prikupljanje dokaza i formiranju predmeta i optužnica.
"Međutim, porodice nestalih novinara demantovale su ove navode. Oni su potvrdili da su dali uzorke za DNK testiranja i to ubrzo nakon otmica Mileta Buljevića, Ranka Perenića, Đura Slavuja i Marjana Melonašija", ističe se u tekstu UNS-a.
Novinarski tim podatke o ubistvima i kidnapovanjima 14 novinara zatražio je i od misije Kfora, jer su se porodice žrtava uglavnom za pomoć prvo obraćale predstavnicima te misije, međutim u Kforu im je rečeno da nemaju nikakvih informacija.
"Kfor nije istražni organ i možda jeste dobio informacije ili primio zahteve ili žalbe porodica žrtava, ali takve bi informacije bile prosleđene nadležnim vlastima. Informacije koje se odnose na ove predmete /ako i postoje/ bi bile odavno predate istražiteljima i tužiocima Euleksa", zvanično je odgovorio UNS-u pravni savjetnik komandanta međunarodnih vojnih snaga pod komandom NATO-a na Kosmetu Mark Ni.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije od 14 ubijenih i kidnapovanih novinara tokom i nakon rata na Kosmetu u periodu od 1998. do 2005. godine u evidenciji ima šest slučajeva.
Od Specijalnog tužilaštva samoproglašenog Kosova UNS je neprestano od 4. avgusta tražio odgovor na pitanje o statusu istraga o kidnapovanim i ubijenim novinarima, ali na devet mejlova nisu dobili odgovor.
Istraživanje o ubistvima i kidnapovanjima novinara i medijskih radnika na Kosmetu sprovodi se u okviru projekta UNS-a, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Izvor: Srna