Čast otadžbine: Zavjet palih rodoljuba je vječna Srpska
Tekst prenosimo u cijelosti:
Ovih dana kroz naše misli i našu priču prolaze naši saborci, naši žrtvenici oni koji položiše život za nas koji preživismo, za njihove i naše potomke, za našu slobodu, za našu Republiku Srpsku. Pošto je i nas živih i njih na žrtveniku, sudbina Republike Srpske, za njihov miran počinak i naš ovozemaljski život, zavjetno je moramo učiniti trajnom. Za one koji dolaze iza nas, našu ljubav prema Republici Srpskoj, cijeni njenog nastanka, njenom značaju po opstanak srpskog naroda i njegovu istrajnost na svojim ognjištima moramo prenijeti na naše potomke.
Ta edukacija mora biti dnevna, a posebno izražena u ovim svečanim danima kada našoj Republici Srpskoj slavimo rođendan. Saborno izađimo da zajedno dočekamo našu odraslu, odavno punoljetnu Republiku Srpsku.
U ovim danima prije njenog rođendana presaberimo se, ispovjedismo se svako pred sobom šta smo pogrešno radili i doprinjeli da naša Republika Srpska ne bude još razvijenija, jača, trajnija i voljenija. Svi smo ljudi i nema bezgrešnih. Ovo pišemo ne da kritikujemo, da se dijelimo, već naprotiv da se svi priberemo, saberemo i s pokajanjem okrenemo jedni drugima uz oprost i dobrobit zdrave i trajne Republike Srpske.
Koliko je učinimo trajnom toliko smo i mi Srbi trajni i biološki sigurni preko rijeke Drine, a našu maticu Srbiju činimo jačom. Ta nit između Srba ma gdje živjeli sa maticom Srbijom mora postati neraskidivo čelično uže.
Političke partije i izabrani predstavnici u organima vlasti svih nivoa moraju da se drže svojih proklamovanih programa i ciljeva. Do sada to nije bilo tako. Nema političke partije koja se nije ogrešila o Republiku Srpsku, sa manjim ili većim posledicama po nju i srpski narod. Bez obzira na sve okolnosti i opravdanja bilo koje vrste niko nema opravdanje za što je učinio ili pristao da prenadležnosti Republike Srpske verifikovane Dejtonskim sporazumom prenosi na bilo koga ne pitajući sprski narod.
Pošto nema bezgrešne partije u činu prenosa nadležnosti sa Republike Srpske i srpskog naroda na BiH iz tog proističe i obaveza svim partijama iz Republike Srpske da se ujedine i sve to što su nepitajući srpski narod predali, vrate Republici Srpskoj i srpskom narodu. To pravo Republika Srpska već je životima odbranila i ovjerila Dejtonskim ugovorom i nema razloga da se pita bilo ko ili da se traži saglasnost bilo koga, da se to vrati. To mora biti jedinstvena odluka svih partija u svim ogranima vlasti Republike Srpske i BiH. Taj postupak svih biće mjerilo odgovornosti prema srpskom narodu jer ste ga svi u nekom periodu prevarili i bez pitanja prihvatili nečije odluke uz različita opravdanja.
Taj neko, da li visoki predstavnik ili neko drugi zaveo nas je u prašumu gdje ne možemo da se orijentišemo i izađemo iz iste. Čak se u "džungli i magli" svađamo i dezorjentišemo. Samo kretanje pod jednim političkim azimutom "Izvorni dejton" možemo naći put spasa. Ovaj put ne može biti parcijalan ni vođen od bilo kog pojedinca već sveobuhvaćen i vođen odlukama Parlamenta Srpske koje čine prestavnici svih političkih partija koje su dovele do ovog stanja ne pitajući srpski narod.
Onemogućavanje ovog procesa, ne vraćanje oduzetih prenadležnosti, koji Srbi imaju Međunarodnim Dejtonskim Ugovorom dovodi do kršenja međunarodnog prava i obaveza, međunarodnih ugovora i daje pravo Srbima da se referendumom izjasne o svom daljem putu i ilasku iz državne zajednice BiH. Sve drugo je iluzija i bježanje od stvarnosti. Da li neko misli da će se Sarajevska čaršija promjeniti svoju politiku i dovrovoljno "svjesno i pragmatično" politički odreći se svog cilja unitarne BiH. Zar neko misli da može doći do ekonomske stabilnosti dok ne dođe do političke stabilnosti Republike Srpske. Zar neko misli da se dogovorom može doći do promjene ustavnog suda.
Isto tako ne treba gajiti iluzije da Republika Srpska može funkcionisati sa VSTS- BiH i njegovim sastavom i tužilaštvom, i dobiti pravo i pravdu. Koja je uloga zakona koji se ne provode. Koja je korist rada policije kad nema sankcija. Dvadeset pet godina tužilaštvo i sud BiH progone Srbe stavljajući nam anateme i mjenjajući karakter rata, a sada urušavanjem pravnih sistema Republike Srpske bez želje i obaveze da promjenom pravnih normi i sankcijama kazne prekršioce Ustava, prava i pravde.
Nema diplomatije bez finansija sile i obaveštajnih informacija. Da li treba vratiti ingerencije na PDV i druge finansije, da li nam treba vratiti obaveštajni sistem i vojsku. Da li neko misli da je svaki korak unazad, koji je ranije činjen, nije bio pad Republike Srpske i srpkog naroda u ambis. Moramo preći u političku aktivnu odbranu i povratiti odmah sveobuhvatni Izvorni Dejton ili nezavisnu Republiku Srpsku. U ovoj političkoj borbi može biti i političkih žrtava i njihovih karijera. Zar nije bilo žrtvovanja života u građanskom ratu, ali je poginulog saborca u borbi mijenjao drugi borac i nastavio da brani Republiku Srpsku i svoj narod. Tako se i politički ciljevi moraju braniti bez kalkulacija i odstupanja.
Ovo dvadesetogodišnje uzmicanje i odstupanje od političkih ciljeva u interesu lažne i beskorisne političke kooperativnosti, mudrosti i ko zna sve zbog kog izgovora je laž. Sve je bila politička borba za lično i vremenski ograničeno preživljavanje iz partijske ili lične koristi. Politika u Republici Srpskoj mora biti koncipirana na trajni opstanak Republike Srpske a ne na vremenski period nečijeg interesa. Na toj platformi moraju da odrastaju mladi političari Srba Republike Srpske i samo dubokosvejsni obaveza i odgovornosti mogu ići dalje... Oni po tome moraju biti prepoznati i birani. Tada nećemo imati Stanivukoviće i Vukanoviće. Koja budala bi ovakvim političkim diletantima, nadubodnim i nesvjesnim, dala u ruke takvu svetinju kao što je Republika Srpska.
Kako je jezivo slušati Bijeljinsku N1 televiziju i njene saradnike i analitičare izražene u liku Darka Trifunovića koga predstavljaju za profesora, doktora, predsjednika i ko zna šta sve samo da bi prikrio svoje lobiranje za one koji nas bombardovaše. Sugerišemo svima pa i sebi dajmo za obavezu da svi u svojim mogućnostima i obrazovanju radimo i lobiramo kod prijatelja da nas podrže i shvate da nam nema opstanka ako se naša prava i uređenje društva ne vrate u okvire Dejtonskog ugovora i da od toga nećemo odstupati ni po koju cijenu žrtve, i to odmah i sad. Moramo znati da nam je to uslov ekomonskog prosperiteta. Neka nam taj cilj bude minimum obaveze prema nama samima i Republici Srpskoj. Krenimo u tu političku borbu od Dana naše Republike Srpske.
Ali krenimo u oprost u danima Hristovog rođenja i Dana Republike Srpske i neka nam je politička vodilja i cilj onaj za koga su ginuli naši saborci.
Živjela ponosno i vječno Republika Srpska i srpski narod!