Politika stavila na čekanje "utopljavanje" objekata
Kako zagrijati objekat izgrađen 1932. godine uz pomoć uglja, drveta i lož ulja?
Slobodan Prijić, ložač je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, kaže otkako je ove energente zamijenio pelet, na poslu ne mora da nosi masku.
- Bilo je grozno raditi. Dolazio sam ujutro u tri sata i radio do pet popodne. Sad mogu doći u sedam i otići u tri, četiri, da bude toplo i uredno - priča Slobodan Prijić.
Na zgradi izgrađenoj za vrijeme Bana Milosavljevića zamijenjena je stolarija, postavljena nova izolacija i fasada, izlovan tavanski prostor, promijenjen krov i postavljena nova kotlovnica. Uloženi milion maraka polako se isplaćuje.
- Planirali smo 20 do 30 odsto uštedu energije i energenata. Međutim, ta ušteda ide i do 50 odsto. Za prošlu godinu ušteda je bila 50 odsto i uspjeli smo da višak sredstava uložimo u opremu za informatički kabinet - rekao je Goran Trbić, dekan PMF Banjaluka.
U okviru ovog projekta, koji je od 2015. godine finansirala Svjetska banka utopljena su 32 javna objekta.
Uskoro treba da započne i druga faza ove priče, za šta je već obezbjeđeno 11 miliona evra. Na istom principu planira se rekonstrukcija još 40-ak objekata iz granta KFV-a.
- Mi ćemo, kao i u prethodnim projektima, uputiti dopise lokalnim zajednicama, nadležnim ministarstvima i tražiti da oni predlože prioritete - navodi Miloš Јokić, pomoćnik ministra za koordinaciju projekata i razvoj u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srpske.
Očekuje se da bi, novcem svih projekata energetske efikasnosti, narednih godina moglo da bude zagrijano 80 do 100 objekata.
Dijelom ušteda pomogla bi se rekonstrukcija dodatnih.
- Kroz projekat će se primjeniti tzv. model prikupljanja ušteda, koji podrazumijeva da će se 50 odsto ostvarenih ušteda u novcu reinvestirati u sanaciju drugih projekata - dodaje Јokić.
Svi ovi projekti, međutim, trenutno su na čekanju, jer vlast na nivou BiH još nije formirana, pa se ne mogu potpisati ni ugovori koji nemaju veze sa politikom.