NSRS o Prijedlogu Programa ekonomskih reformi
21.30 - Poslanici NSRS završili su današnje zasjedanje, a nastavak je sutra u 9 časova.
20.50 - Poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Denis Šulić rekao je da radnici iz Srpske ne odlaze zbog države, nego zbog poslodavaca koji štede na njima da bi sebi obezbijedili skupocjene automobile, kuće i putovanja.
20.15 - Šef Kluba poslanika SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Igor Žunić rekao je da je značajno to što su i socijalni partneri Vlade Srpske u suštini zadovoljni Prijedlogom programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine, koji je kvalitetno sačinjen. Sigurno je da svi zahtjevi ne mogu biti ispoštovani, ali je vidljivo da su socijalni partneri u suštini zadovoljni navedenim dokumentom. Vrijeme je da krenemo i u analizu parafiskalnih nameta u Srpskoj, što bi bilo značajno za rasterećenje privrede - rekao je Žunić u Narodnoj skupštini Republike Srpske u raspravi o ovom prijedlogu.
Poslanik PDP-a Dragan Galić naveo je da radnik u EU za dan stvori ono za šta zaposlenom u Srpskoj treba sedmica. To dovoljno govori o tome u kakvoj smo ekonomskoj situaciji. Problemi su i javni dug Republike Srpske, te situacija u zdravstvenom sistemu, što mora biti riješeno. Navedni dokument je spisak želja koje se ponavljaju svake godine - rekao je Galić.
18.30 - Poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Srđan Mazalica rekao je da je za EU bitno da potencijalne zemlje članice Unije mogu da unaprijede privredu i tržišnu ekonomiju i istakao da je prijedlog Programa ekonomskih reformi Srpske rađen u skladu sa evropskim standardima. U Republici Srpskoj imamo rast zaposlenosti, ali i činjenicu da nam ljudi odlaze. Moramo omogućiti, onima koji ostaju, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju da bi oni koji žele da rade mogli naći adekvatan posao - rekao je Mazalica u Narodnoj skupštini Srpske u raspravi o ovom dokumentu.
17.54 - Šef Kluba poslanika SNSD-a Igor Žunić rekao je danas u Narodnoj skupštini da je PDP, odlazeći ranije sa vlasti, ostavio iza sebe 150.000 nezaposlenih u Republici Srpskoj.
On je naglasio da je tadašnja opoziciona vlast Fabriku glinice Birač prodala Litvancima, otpisala im obaveze, dala povlašćene tarife...
On je, komentarišući diskusije pojedinih opozicionih poslanika, ocijenio da PDP želi da se ta pogubna politika opet vrati, ali da građani nisu naivni.
17.05 - Poslanici Srpske nastavili su rad nakon redovne pauze.
14.40 - U NSRS pauza do 17 časova
14.30 - Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da će iz budžeta Srpske u narednoj godini biti obezbijeđeno 30 miliona KM za Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, dok je u ovoj godini izdvojeno 12 miliona KM.
14.14 - Poslanik DNS-a Duško Ivić smatra da je u Srpskoj neophodno smanjenje parafiskalnih nameta s ciljem rasterećenja privrede, te reformisati zdravstveni sektor.
- Proces izrade registra parafiskalnih nameta je pri kraju, ali ga je neophodno ubrzati. Sve je potrebno uraditi kako bi privredu rasteretili", rekao je Ivić. On smatra da je neophodno reformisati zdravstveni sektor kako bi bili prevaziđeni postojeći problemi i sistem postao održiv.
Šef Kluba poslanika SDS-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Miladin Stanić kaže da je zdravstveni sektor u katastrofalnoj situaciji i da se mora jasno utvrditi na koji način će biti riješeni problemi, među kojima su i dugovanja.
- Pitam premijera Radovana Viškovića, koji je u ekspozeu naveo da `zdravstvo krvari`, kako će biti riješeni problemi i da li postoje određeni rokovi. Ovo što je navedeno u Prijedlogu programa reformi je spisak želja, jer je poznato da ni plate nisu redovne - rekao je Stanić.
Reagujući na tvrdnje Stanića, poslanik SNSD-a Vlado Đajić rekao je da su plate zdravstvenim radnicima redovne i da se "krvarenje u zdravstvenom sektoru polako zaustavlja".
- Vlada Srpske ulaže ogromna sredstva u zdravstveni sistem. Republika Srpska ima jedan od najboljih regionalnih kliničkih centara, o čemu govore i ljekari koji dolaze iz inostranstva - rekao je Đajić.
14.08 - Generalni sekretar Saveza sindikata Srpske Goran Stanković rekao je da ova organizacija traži da najniža plata u Srpskoj od početka naredne godine bude 500 KM, a od sredine 2020. godine 600 KM.
- Takođe, pozitivno je povećanje plata za budžetske korisnike, ali treba raditi i na povećanjima u realnom sektoru jer tamo plate rastu manje nego što bi trebalo iako su poslodavcima ranije date brojne olakšice - rekao je Stanković tokom razmatranja Prijedloga programa ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2020-2022. godina, po hitnom postupku.
On je naveo da je potrebno hitno usvojiti izmjene Zakona o radu, jer on u praksi nije bio potpuno primjenjiv.
- Tu je važno da radnici ostvaruju sva prava definisana zakonom - rekao je Stanković.
Predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić rekao je da imaju dobru saradnju sa Vladom, te da su zadovoljni provođenjem brojnih mjera i zakonskih rješenja za unapređenje i rasterećenje privrede u Srpskoj.
On je istakao da su Programom ekonomskih reformi definisani najveći problemi Srpske, poput onih u javnom sektoru, obrazovanju, zdravstvu...
- To je najvažnije za Srpsku i rješavanjem tih problema stvaraju se uslovi za buduća rasterećenja privrede i investicije bez čega nema popravljanja ekonomskog stanja u Srpskoj - rekao je Trivić.
On je dodao da se više mora ulagati u obrazovanje koje treba vezivati za privredu.
- Treba ulagati više i u IT sektor za stvaranje novih radnih mjesta u toj oblasti - rekao je Trivić.
On je naveo da je poreska politika Srpske zadovoljavajuća, ali da treba razmišljati o njenom pojednostavljivanju radi smanjenja sive zone i suzbijanja nelojalne konkurencije dobrim poslodavcima.
14.00 - Direktor Privredne komore Republike Srpske Pero Ćorić rekao je da ova organizacija podržava Prijedlog programa ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2020-2022. godina, u kome je poseban akcenat na jačanju konkurentnosti domaće privrede, čime će biti stvoreni uslovi za povećanje plata.
- Razvoj se ne smije zasnivati na niskim platama - rekao je Ćorić u Narodnoj skupštini tokom razmatranja Prijedloga programa ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2020-2022. godina, po hitnom postupku.
Predsjednik Konfederacije sindikata Srpske Željko Tepavčević rekao je da je potreban strateški razvoj Srpske i da treba urediti sistem raspodjele u Republici koji je poremećen.
- Treba se okrenuti domaćoj proizvodnji, njenoj zaštiti, odnosno realnom sektoru kao nosiocu razvoja Srpske - poručio je Tepavčević.
12.40 - Premijer Republike Srpske Radovan Višković istakao je da su glavni ciljevi politika Vlade Srpske za period 2018-2022. godina dati u sedam prioriteta među kojima su povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede, s ciljem povećanja plata, te održiv zdravstveni sistem.
--------------
Dnevnim redom, koji je Vlada predložila, obuhvaćeni su i Prijedlog zakona o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2020. godinu po hitnom postupku, Prijedlog zakona o izmjenama Zakona o doprinosima po hitnom postupku, te Prijedlog odluke o iznosu garancija koje može izdati Republika Srpska u 2020. godini.
Na dnevnom redu su i prijedlozi odluka o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske u 2020. godini i o kratkoročnom zaduživanju Republike Srpske emisijom trezorskih zapisa za 2020. godinu, najavljeno je iz Narodne skupštine.
Vlada Republike Srpske utvrdila je 5. decembra Prijedlog budžeta Srpske za narednu godinu od 3,425 milijardi KM i Prijedlog programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022.
Ministar finansija Srpske Zora Vidović tada je izjavila da je Prijedlog budžeta za 2020. godinu za 3,3 odsto ili 108,4 miliona KM veći nego ovogodišnji rebalansirani budžet.
Vidovićeva je napomenula da je Vlada utvrdila i Prijedlog programa ekonomskih reformi za period od 2020. do 2022. godine na osnovu kojeg je utvrđen i Prijedlog budžet za narednu godinu.
Ona je istakla da će svi procesi iz Programa ekonomskih reformi za period od 2019. do 2021. godine biti nastavljeni i u 2020. godini.
- To su podizanje konkurentnosti i produktivnosti privrede, veće zapošljavanje i plate, rješavanje problema u zdravstvu, stvaranje efikasije javne uprave, strukturalno usklađivanje školstva i tržišta rada i socijalna karta, odnosno socijalne potrebe stanovnika Srpske - pojasnila je Vidovićeva.