Popović: Odluke Ustavnog suda BiH nakaradne i mimo pravnog poretka
- Žao mi je što Srpska već nije "raspakovala" taj Ustavni sud BiH - rekao je Popović Srni komentarišući najavu da će ovaj sud u četvrtak, 22. septembra, razmatrati zahtjev za ocjenu kompatibilnosti Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti Republike Srpske.
On je istakao da Ustavni sud BiH nema ni nadležnosti, ni ovlaštenja da raspravlja o tom zakonu jer je on dio Dejtonskog sporazuma, a Ustavni sud je nastao na osnovu Dejtona.
- Može da konstatuje da je Dejtonom predviđeno tako i tako i da se praktično ne upušta u ono što ne spada u njegovu nadležnost. Ustavni sud jasno govori da li su zakoni Srpske i BiH u skladu sa Ustavom BiH, ali nema ovlašćenja niti to može, da ulazi u raspakivanje Dejtonskog sporazuma. To što su oni do sada radili je naobičnija ujdurma i nema nikakvog pravnog značaja - istakao je Popović.
Popović je podsjetio da je pitanje teritorijalnog razgraničenja između Republike Srpske i Federacije BiH, kasnije i arbitražnom odlukom u vezi sa distriktom Brčko, regulisano Dejtonskim mirovnim sporazumom prema kome Srpska ima 49 odsto teritorije, a FBiH 51 odsto, umanjeno za dio koji pripada distriktu i da je ovaj sud, u kojem su još stranci, nastao na osnovu mirovnog sporazuma.
On je ocijenio da su sve dosadašnje odluke ove pravosudne institucije nakaradne, suprotne pravnom poretku i Dejtonskom sporazumu kao međunarodnom ugovoru, koga nijedan ustavni sud kao takvog ne može da cijeni.
Sudije Ustavnog suda BiH trebalo bi da u četvrtak, 22. septembra, razmatraju zahtjev šest delegata Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH za ocjenu kompatibilnosti Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti Republike Srpske.
Zakon je trebalo da stupi na snagu 13. aprila, ali ga je Kristijan Šmit dan ranije suspendovao i donio odluku o njegovom nesprovođenju dok Ustavni sud BiH ne donese stav o tom pitanju.