Nikolić: Apelacija pred sudom u Strazburu imaće veliki odjek
Nikolić za Srnu ističe da se otvara mogućnost da se u Strazburu ukaže da u evropskom demokratskom poretku ne postoji presedan da pojedinac političkom voljom donosi zakone, a institucije krivično gone one koji na to ukažu.
On ukazuje da najavljena apelacija Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu može imati velikog odjeka, posebno jer ova tema poprilično interesuje i širu i stručnu javnost, te da pravna internacionalizacija ovog slučaja ima dvostruki značaj.
- Prvo, ona predstavlja način da se preispitaju postupci i odluke institucija u BiH sa stanovišta evropskih standarda vladavine prava, nezavisnosti sudstva i zaštite ustavnih nadležnosti entiteta. Drugo, ona ima snažan politički efekat, jer ukazuje na to da unutrašnji pravosudni sistem više nije u stanju da garantuje elementarnu ustavnost i zakonitost - naveo je Nikolić.
Nikolić smatra da se najnovija odluka krnjeg Ustavnog suda BiH, koja je donesena uoči tridesete godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, može posmatrati kao direktno odstupanje od principa na kojima je Dejton zasnovan - konsocijativnoj demokratiji koja se bazira na ravnopravnosti dva entiteta, tri konstitutivna naroda i njihovom zajedničkom odlučivanju, te da je izuzetno važno diplomatskim putem ukazati na to.
- Izuzetno je važno diplomatskim putem ukazati da je odluka krnjeg Ustavnog suda BiH u suprotnosti ne samo sa ustavnopravnim načelima, već i sa samim principima američke spoljne politike u regionu, koja je tokom poslednje tri decenije, bar deklarativno, insistirala na očuvanju dejtonske ravnoteže - naveo je on.
On ističe da upravo zato ovaj presedan ima širi značaj od unutrašnjeg spora u BiH i "predstavlja test dosljednosti međunarodnih garanata Dejtonskog sporazuma i njihove spremnosti da brane poredak koji su sami uspostavili".
Nikolić je naglasio da najnovija odluka krnjeg Ustavnog suda BiH predstavlja svojevrsni pravni i institucionalni presedan koji, umjesto da učvrsti vladavinu prava, potvrđuje tezu da ovaj organ djeluje kao par ekselans politički.
On je pojasnio da bi da je Ustavni sud BiH postupao u skladu sa pravom, a ne pod uticajem politike, morao primjeniti načelo hijerarhije pravnih akata, prema kojem je ustav entiteta; u ovom slučaju Ustav Republike Srpske; akt više odnosno jače pravne snage od bilo kog zakona donesenog na nivou BiH.
- Zašto – zato što je isti u "predmetu Ljubić" iz 2016. godine zauzeo stav da zakon BiH ne može da derogira ustavnu normu entiteta — u tom slučaju reč je bila o Ustavu Federacije BiH. Otuda je sadašnja odluka protivna sopstvenoj praksi i jasnim ustavnopravnim principima - objasnio je Nikolić koji je asistent na Ustavnom pravu na Pravnom fakultetu.
Činjenica da je Sud, uprkos tome, postupio suprotno, kaže on, pokazuje da je politički pritisak nadvladao pravnu argumentaciju i da je, nažalost, usud bosanskohercegovačkog društva stanje politički cjelishodne neustavnosti i bespravlja.
- Umesto da zaštiti ustavni poredak BiH i njene entitete, Sud je doprineo urušavanju sopstvenog legitimiteta i, posredno, same ustavne arhitekture Dejtona - ocijenio je Nikolić.