Blagojević: Јako važno da Srpska formira svoj registar donatora matičnih ćelija
- Sve je više bolesnika iz Republike Srpske koji dolaze u Srbiju na transplantaciju matičnih ćelija. Rade se i srodne transplantacije matičih ćelija – kada ima davaoca u svojoj porodici, ali i od nesrodnih davalaca, kod bolesnika koji nemaju davaoca u svojoj porodici. Ima puno zahteva. Nažalost, sve više i više - rekla je Blagojevićeva Srni.
Ona je istakla da je veoma važno da ljudi shvate značaj registra i značaj toga šta znači biti nesrodni davalac – da nekome doslovno spašavate život, a davaocu ne može da škodi, te ukazala značaj da u regionu bude više davalaca zbog veće šanse za genetsku podudarnost.
- Mnogo smo sličniji što smo bliže jedni drugima, jer tako smo se mešali generacijama i ti HL antigeni /humani leukocitni antigeni/ se nasleđuju. Јako je važno da to područje ima svoj registar, jer lakše ćemo možda naći za nekog pacijenta koji je iz Bijeljine, ili iz Trebinja nekog davaoca koji je tamo iz okoline, nego davaoca iz Brazila, Nemačke ili Indije - kaže Blagojevićeva.
Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije u Instititu za transfuziju krvi Srbije formiran je 2005. godine, a od 2012. godine postao je dio Svjetskog registra.
KO MOŽE I KAKO DA DONIRA MATIČNE ĆELIЈE
Blagojevićeva je rekla da za donaciju matičnih ćelija mogu da se prijave zdrave osobe između 18 i 45 godina koje nemaju teška hronična oboljenja kao što su infarkt miokarda, moždani udar, dijabetes koji je na insulinu ili maligne bolesti.
- Kada želite da postanete deo registra treba da budete zdravi, da imate između 18 i 45 godina života, popunite upitnik i date mali uzorak krvi iz periferne vene iz kojeg mi radimo HLA tipizaciju, na osnovu čega se određuje podudarnost, a zatim vas ubacimo u bazu i čekate, to jest vaš uzorak čeka da bude pronađen kao podudaran za nekog pacijenta - kaže Blagojevićeva.
Ako se davalac podudari sa nekim od bolesnika, davalac se poziva u dalju proceduru, tokom koje se provjeri da li još želi da bude dio registra, da daje matične ćelije, uzimaju se uzorci da se potvrdi tipizacija, urade preliminarni testovi na krvlju prenosive bolesti i ako se tipizacije poklope, odobri se dalja procedura za davanje matičnih ćelija za određenog bolesnika.
- Kada bolesnik bude spreman za transplantaciju, mi pozovemo davaoca, koji prolazi detaljan medicinski pregled - navela je Blagojevićeva.
Ona je istakla taj benefit procedure, da davalac, prije nego što da matične ćelije, prolazi detaljan medicinski pregled koji podrazumijeva pregled interniste, uradi se EKG, ultrazvuk abdomena, kompletne biohemijske analize, krvna slika.
Na osnovu svih pregleda i analiza, Blagojevićeva je navela da tim za prikupljanje matičnih ćelija kaže da je davalac potpuno zdrav i da može da da matične ćelije.
ZA OKO 10 POSTO OBOLjELIH U SRBIЈI NE MOŽE DA SE NAĐE ODGOVARAЈUĆI DONOR
Blagojevićeva je navela da je Registar Srbije dio svjetskog registra i da je mu je stoga na raspolaganju više od 40 miliona prijavljenih potencijalnih davalaca, ali da bez obzira na to za oko 10 odsto bolesnika u Srbiji još ne može da se nađe odgovarajući donor.
- To je zato što su ti HL antigeni – humani leukocitni antigeni, na osnovu kojih se određuje podudarnost između davalaca i bolesnika, jako raznoliki. Zato je jako teško naći dve osobe koje su potpuno podudarne, a da nisu rođeni brat i sestra - kaže Blagojevićeva.
Kao potencijalni donori za oboljele prvo se testiraju članovi uže porodice, roditelji i braća i sestre, pa u 25 odsto slučajeva postoji mogućnost da su rođeni brat ili sestra podudarni sa bolesnikom.
Međutim, kaže Blagojevićeva, kad se uzme u obzir da ti ljudi, potencijalno podudarni braća i sestre mogu da budu bolesni ili da imaju više godina nego što dozvoljava proces prikupljanja matičnih ćelija, za više od 70 odsto bolesnika mora da se traži nesrodni davalac u registrima.
POVEĆANjEM BROЈA DONORA, POVEĆAVAЈU SE ŠANSE ZA PRONALAŽENjE PODUDARNIH MATIČNIH ĆELIЈA
U Registru Srbije koji sadrži bazu prijavljenih davalaca, potencijalnih davalaca matičnih ćelija i njihovih HLA /humani leukocitni antigeni/ tipizacija, sada je oko 18.500 prijavljenih davalaca.
Blagojevićeva je navela da to nije dovoljno i da je potrebno mnogo više davalaca jer je sve veći broj bolesnika.
- Što je veći broj davalaca na raspolaganju, za veći broj bolesnika može da se nađe odgovarajući davalac zato što su ti antigeni slični ukoliko smo iz istog područja, iz istih etničkih grupa. Zato je važno da se na ovim prostorima razvijaju registri - naglasila je Blagojevićeva.
Ona je istakla da nacionalni registri skraćuju proces potrage i povećavaju šanse za preživljavanje, jer većini ovih bolesnika vrijeme je od presudnog značaja, a po novim studijama ishod transplantacije matičnih ćelija bolji je ukoliko su davalac i bolesnik iz istog područja, odnosno istih etničkih grupa.
MALI DEO MATIČNIH ĆELIЈA NEKOME ЈE SPASIO ŽIVOT
Matične ćelije u današnje vrijeme prikupljaju se na dva načina - iz periferne krvi ili iz bedrene kosti, a i jedan i drugi način imaju svoje prednosti, ali su oba podjednako važna jer spašavaju živote.
- Prvi je mnogo konformniji za davaoca. Davalac ne ostaje u bolnici, ne može da se zarazi krvlju prenosivim bolestima, ne postaje anemičan i ne narušava svoj imuni sistem. Taj mali deo matičnih ćelija koji je dao njemu brzo se nadoknadi, a nekome je dao sve, spasio mu je život - kaže Blagojevićeva.
Drugi način prikupljanja matičnih ćelije je iz bedrene kosti i radi se pod anestezijom jer je bolan, a davalac može da bira način na koji će to biti urađeno.
Nacionalne registre imaju Hrvatska i Sjeverna Makedonija, a još ih nemaju Crna Gora, Federacija BiH i Republika Srpska.
Četrnaesto donatorsko veče "S ljubavlju hrabrim srcima" pod pokroviteljstvom predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika biće održano u Banjaluci 28. decembra s ciljem prikupljanja sredstava za uspostavljanje registra dobrovoljnih davalaca matičnih ćelija.