Ruski komičari razgovarali sa Kristijanom Šmitom; Mislio da priča sa Zelenskim, pa progovorio iskreno (VIDEO)
Dva ruska komičara, Vladimir Aleksandrovič Kuznjecov (Vovan) i Aleksej Vladimirovič Stoljarov (Leksus) obavili su telefonski razgovor sa Šmitom, lažno se predstavljajući kao Zelenski.
Ovaj razgovor komentarisali su i novinari iz regiona na rutube.ru, kao i doktorka istorijskih nauka i autoritativni balkanista Јelena Guskova.
Šmit se bez uvijanja predstavio kao kolonijalni namjesnik, čiji cilj je podređivanje Republike Srpske i okretanje BiH u NATO, te neprijateljstvo prema Rusiji, kao da je to već gotova stvar. Sam taj ton kojim iskreno govori, dovoljan je da u zemlji iz koje je došao odmah podnese ostavku na svoju fiktivnu funkciju, koju obavlja u Sarajevu, piše Frontal.rs.
Šmit je govorio o presudi predsjedniku Srpske Miloradu Dodiku, predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću kao "majstoru pirueta", koji se ne miješa previše u BiH.
Pozivao je Zelenskog da pošalje svoje ljude u Sarajevo, te naglašavao da je Banjaluka okrenuta Rusiji i sveslovenskom bratstvu. Morbidno je čuti kako govori u maniru Benjamina Kalaja iz vremena Austrougarske, odnosno da je bio u Kijevu u vrijeme Majdana i da zna nešto o tome kako su u Ukrajini pravili novu crkvu.
Osim toga, Šmit je pokazao i zavidno neznanje oko nekih pitanja opšte političke obaviještenosti, a najuočljivija deluzija je da Milorad Dodik za otpor i otcjepljenje skuplja motoriste po imenu Noćni vukovi. U razgovoru sa glumcem, Šmit je pokazao ne samo da je pristrasan i da je njegov posao podrediti Srpsku interesima svoje zemlje, Njemačke, zatim EU i NATO, a protiv Rusije.
Ovolika iskrenost prema (lažnom) predsjedniku Ukrajine, može doći samo iz činjenice da je i Volodimir Zelenski takođe nelegalno na svojoj poziciji, kao što je Šmit oduvijek. Ali vidi se i Šmitova servilnost jednog aparatčika, kao i nereagovanje na konstataciju "Zelenskog" da je BiH zapravo konfederacija, što bi u Sarajevu bio smrtni grijeh.
Pročitajte dio onoga što je rekao Rusima, misleći da priča sa Zelenskim:
ŠMIT: Zdravo.
GLUMAC: Dobar dan. Poštovani uvaženi visoki predstavniče, velika mi je čast da vas vidim, velika mi je čast da razgovaram sa vama. Problem je, naravno, sa srpskim dijelom BiH. Znamo da je ruski uticaj prejak. Ovo je moje mišljenje, kakva je sada situacija sa Dodikom?
ŠMIT (misleći da priča sa Zelenskim): Izvještaj iz prve ruke za vas. Poslao sam svoj polugodišnji izvještaj o trenutnoj situaciji generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. U Savjetu bezbjednosti razgovarano je o produženju mandata EUFOR Altea. Vidim, nažalost, da Republika Srpska radi na otcjepljenju. Oni to zovu mirnom secesijom…
Ne znam o čemu se razgovaralo tokom posjete Kazanju ili Moskvi, pošto je Milorad Dodik tamo bio nekoliko puta. Ovo je veoma zabrinjavajuće, jer ne znamo tačno kakav je uticaj ovih odnosa. Sjedinjene Države takođe pomno prate situaciju.
GLUMAC: I čuo sam Dodika da je rekao, kako to može dovesti, možda u budućnosti, do toga da Republika Srpska postane nezavisna država?
ŠMIT: Dijelim tu zabrinutost. Tako da sam to vrlo jasno rekao na svaki mogući način. To su izvršna ovlašćenja mog mandata. Moram da kažem da će ovo svakako biti crvena linija. I ako postoji drugi način, a ne otvorena linija razgovora o ovome ili onom sa vašim timom, mislim da bi to bilo zanimljivo.
Imao sam produktivnu razmjenu mišljenja sa Јensom Stoltenbergom o ovom pitanju i mogao sam da govorim sadržajno, zahvaljujući mojoj bivšoj funkciji zamjenika ministra odbrane Njemačke, dugi niz godina.
A Stoltenberg je bio u Sarajevu, Mark Rute, inače, već u februaru i više ne kao predsednik i premijer Holandije. Savet NATO se održavao tamo. NATO je sada tamo otvorio političku kancelariju. Dijelim ova zapažanja da je, nažalost, put u Evropu, u integraciju u NATO, koji je možda otvoren, blokiran od strane Republike Srpske. Tako je.
GLUMAC: Znam da se trenutno vodi proces na sudu protiv Dodika. Ali ako sud kaže da ne može da bude predsjednik, a on je rekao da neće prihvatiti tu odluku, šta će biti dalje!?
ŠMIT: Prije svega, Dodik me optužuje, da ću ja snositi odgovornost. Ali ako ga osude, suočio bi se sa do pet godina zatvora ili čak gubitkom mogućnosti da obavlja državne funkcije.
Ne znamo tačno koliko su pripremili ljudi. Zovu ih Noćni vukovi, Putinovi prijatelji, to je motociklistički tim. (?!?)
GLUMAC: Pa, ako kaže da neće otići, u tom slučaju možete računati na nas, možete računati na naše specijalce. Mogli bismo ga uhapsiti u tom slučaju. Zato ne brinite.
ŠMIT: Ali mislim da je on više patio od američkih sankcija, jer su mu američke sankcije stvorile zaista tešku ekonomsku situaciju. On nema bankovni račun. Nijedna banka mu neće otvoriti račun. Njegov jedini način plaćanja je gotovina. Ovo stvara ograničenja za njega i trenutno je u nevolji.
Pitali su Amerikance, a američki sistem je tamo veoma, veoma strog i takav je već duže vrijeme. Ne znam tačno šta se dešava. Ali koliko sam shvatio, 20 kompanija je uključeno u takozvani Dodikov klaster. Ima i porodicu. Oni su pod sankcijama i to mu nanosi ličnu bol.
GLUMAC: Bojim se spekulacija Rusije i njenih saveznika.
ŠMIT: Radili su na tome da me uklone sa moje sadašnje pozicije. Sada me zovu lažnim (visokim predstavniikom). U redu, ne možete u životu imati samo prijatelje. Nedavno smo održali sastanak u Salcburgu. Bila je zvanična predstavnica Kijeva, potpredsjednica vlade, gospođa odgovorna za evropske integracije. Ostavila je veoma dobar utisak. Zaboravio sam njeno ime.
Kad bi postojala mogućnost da neko od zvaničnika dođe u Bosnu. Ne vidim ništa loše u tome da dođu neki visoki ukrajinski zvaničnici. Sa svima njima (muslimanima) imam dobre odnose. Reisul-ulema, poglavar muslimanske zajednice, oni evropska, evropska muslimanska zajednica. I oni su veoma, veoma pažljivo prate situaciju u Ukrajini. Neophodno je stvoriti priliku za putovanje, ne samo informativnu priliku iz Rusije, već i iz Ukrajine, sa Zapada. To bi bilo dobro.
Inače, imao sam priliku da budem prisutan na Evromajdanu, ne sjećam se tačno koje godine. Veoma impresivan narodni pokret. A ako sada pogledamo šta se desilo u Moldaviji sa Majom Sandu. Srećom, pobijedila je. A u Gruziji…
Unio sam izmjene u izborni zakon, da se održe fer izbori, da se izbjegnu izborne prevare, bilo je pravo vrijeme. Ne znam šta će trenutna dešavanja u Gruziji značiti za evropske integracije. Maja Sandu, koju veoma cijenim, možda kao i vi, sviđa mi se zbog onoga što je uradila. I ako vidim samo 50,3% podrške za nju. Cccc. Ali to zahtjeva mnogo rada i mislim da bi Evropska unija mogla da kaže da smo zajedno i da to ne zaboravimo.
GLUMAC: Znam da su neke hrvatske stranke blokirale odluku da se odreknete ruskog gasa. I znam da je američki ambasador bio protiv toga. Pa zašto su donijeli ovu odluku?
ŠMIT: Znam da se vodi dosta razgovora i pregovora sa samom Hrvatskom. Zagreb to jako podržava. I takođe mislim da je to rješivo pitanje. Neki žele da to bude u Sarajevu, a ne samo u Mostaru, da ima bolju infrastrukturu za tečni prirodni gas iz Јadranskog mora, gdje grade lučki gasni terminal na obali Hrvatske, u hrvatskoj luci, za snabdijevanje BiH.
Rekao bih da se ovo pitanje zaista ne tiče Republike Srpske. Obećavali su niže cijene energenata koje isporučuje Gasprom, tako da je to zanimljivo, ali sve više vidim da to ne igra veliku ulogu. Kada se postavilo pitanje za južni, sjeverni, južni gasovod, kako se tačno zove?! Јužni tok! Htjeli su da dobiju gas zaobilazeći Ukrajinu. Ovo pitanje se ticalo Bugarske i Srbije. Bilo je to prije nekoliko godina. To se dogodilo u vrijeme kada je Јulija Timošenko bila predsjednica.
GLUMAC: Ona je bila premijerka.
ŠMIT: Da. Znam da nemaju ovu zavisnost. Od sada će se snabdijevanje vršiti samo direktno preko ovog gasovoda, preko Gasproma. Nadam se da će ovo pitanje biti riješeno u dogledno vrijeme, ali nisam lično uključen u to. Ovo je više američko pitanje.
GLUMAC: Znate li šta se desilo sa Sjevernim tokom 2! To je pogodilo i neke zemlje u Evropi, ali je dobro što su odlučile da odbiju isporuke ruskog gasa. I razumijem da bi bilo bolje da i Srbi ovo razumiju.
ŠMIT: Srbija radi više nego što vidimo. Inače, znate da je Vučić uspio da ne ode u Kazanj. Donald Tusk ga je posjetio na sam dan sastanka BRIKS-a, a sutradan je stigla Ursula fon der Lajen. Nedavno sam mu rekao: "Aleksandre, ti si majstor pirueta. Imamo izreku u Nemačkoj. Rep ne treba da maše psom, ali pas treba da maše repom".
Što se tiče odnosa sa Banjalukom i sa gospodinom Dodikom, vidim da je gospodin Vučić višeznačan. Ne želi da bude samo u taboru gospodina Dodika. Ne znam šta se tačno dešava sa njima. Nije sasvim jasno ni sa Srbijom. Znam za haubičku municiju , za druge probleme. Ali ne vidimo mnogo uplitanja u Bosnu i Hercegovinu.
Ovo više dolazi od samog Dodika. On ne želi, kao što ste rekli, nažalost, da podržava sankcije Rusiji. Ali nekako uglavnom djeluju u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije. Neki ljudi su majstori da igraju na oba načina. Mislim da bi novi sastav Komisije sa Kajom Kalas i njeno iskustvo života u neposrednoj blizini Rusije kao Estonke, mogli biti veoma korisni u tom pogledu.
Ne znam da li je Tramp toliko posvećen Zapadnom Balkanu, ali znam da su ovde veoma aktivni Rik Grinel i Kušner, njegov zet. Kažu da imaju neke građevinske firme koje rade na rekonstrukciji beogradskog Ministarstva odbrane, ruševina od NATO bombardovanja. Nedavno su u Beču održali konferenciju, američko-evropsku konferenciju, na kojoj je glavni govornik sa evropske strane bio Milorad Dodik.
Pozvao sam Aleksandra Šalenberga, austrijskog ministra spoljnih poslova, i rekao: "Aleksandre, da li znaš šta se dešava u tvojoj zemlji, u Beču? Nije znao za to, čitao je u novinama. Vjerovatno su željeli da spoje zajedničke interese. Iznenađujuće je bilo da su pozvali Dodika da govori. Ovo je slikovit opis onoga što se dešava.
MALO ЈOŠ O SRBIЈI: ZA ŠMITA PREVELIKA ZA NESTATI, PREMALA DA BI DOMIIRALA
ŠMIT: Srbija je od strateškog značaja. A nedavno mi je neko rekao da je ova zemlja prevelika da nestane, premala da bi dominirala. Koliko ja razumijem, iza ovoga stoji duga priča. Ponekad se privlače kineske investicije. Nažalost, bilo je kineskih ulaganja u vojne objekte, u proizvodnju raketa.
Srbija je nedavno, kao što znate, od Makrona kupila 14 ili 12 francuskih aviona Rafal. Ne vidim gdje su mu tačno politički prioriteti, a Vučić je majstor da ne svira previše na tom klaviru. Kao što sam već rekao, takvi trikovi, kao neodlazak u Moskvu. Igra veoma profesionalno. Mislim da je on jedan od rIЈetkih profesionalaca u političkim igrama na Balkanu.
GLUMAC: Da, znam, ali šta je sa vašim vojnim fabrikama? Znam da ih imate dosta, ali znam da su odluku predsjednika blokirali Srbi. Postoji li način na koji bi Bosna i Hercegovina mogla da snabdijeva preko drugih zemalja, preko treće zemlje kao što je Rumunija na primjer?
ŠMIT: Rumunija je u potpunosti posvećena EUFOR Altea. Mađarska danas ima komandanta EUFOR-a. Ali Bosna i Hercegovina ima malu vojsku, podržavamo je mi, Njemačka, i još neke zemlje. Imaju značajne vojne proizvodne kapacitete. U Bosni proizvode dijelom za sebe, a dijelom prodaju ove proizvode. Tako da, nažalost, nemamo potpunu predstavu kome se to prodaje. To je mali dio bivšeg vojno-industrijskog kompleksa Јugoslavije.
GLUMAC: Imali smo i dosta ljudi koji su podržavali Ruse na našoj teritoriji, a glavni razlog je bila pravoslavna crkva, uglavnom Moskovska pravoslavna crkva. Tada smo stvorili našu nezavisnu crkvu.
ŠMIT: Pa moram da kažem da se patrijarh u Beogradu drži neke distance od Rusije, od Ruske pravoslavne crkve. Imao je iskustva u Crnoj Gori. Ovo očigledno nije bilo ohrabrujuće. Postoji razumijevanje da se saradnja mora izbjegavati i da ne smije biti isključivo neograničene podrške Rusije.
GLUMAC: Imamo veliko iskustvo jer smo za nekoliko godina napravili novu crkvu i sada imamo dobre rezultate.
ŠMIT: Inače, bio sam na jednom događaju u Kijevu. Naučio sam nešto o tome, kako se to radilo. Šta god da kažem, najvažnije je djelovati. Imao sam kontakte sa nekim ljudima, ali u sasvim drugom kontekstu, uključujući i Alekseja Navaljnog.
GLUMAC: Šta mislite o Navaljnom? Podržao sam ga.
ŠMIT: Upravo sam upoznao njegovu udovicu.
GLUMAC: Da li smatrate da je ruski uticaj veliki u cijeloj zemlji?
ŠMIT: Nedavno sam bio u Banjaluci. Tamo se mogu vidjeti prodavnice na ulici ili majice sa natpisom Vladimir Vladimirovič i sve te stvari, sva ta propaganda. Ali ništa od ovoga nije u Sarajevu ili Mostaru, Tuzli. Tamo je uticaj ograničen.
Imamo problem u Bosni i Hercegovini, veliki je odliv mozgova, ljudi odlaze iz zemlje. 2,8 miliona ljudi bi trebalo da bude realna cifra. A ako se demografski broj stanovnika smanji za 20.000 godišnje i oko 40.000-50.000, posebno mladi ljudi, cijele porodice jednostavno odu. Slične brojke su i u Republici Srpskoj.
Nemam informaciju da će se mladi iz Banjaluke preseliti u Moskvu ili Kazanj. Mada, kažu da imaju samo jednu želju – da budu deo velike ruske strukture ili, da kažemo, slovenske strukture. Inače, ovo je jedno od veoma interesantnih pitanja o kojima interno raspravljaju. Čuo sam od nekoliko nevladinih organizacija. Neki se pitaju da li treba da podržavaju Ruse zbog panslovenskog bratstva, ali šta je sa Ukrajinom? Zar Ukrajina nije slovenska zemlja?
View this post on Instagram