Otvoren 92. Vukov sabor
Selakvić je naveo da u mjere spadaju podsticaji ćiriličkim izdavačima, bolja poreska politika po pitanju upotrebe ćirilice na državnom nivou i bolja politika taksi kada je u pitanju upotreba ćirilice na lokalnom nivou, te bolji položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja sa nacionalnom frekvencijom.
- Borićemo se za posebne podsticaje ćiriličkim izdavačima, za bolju poresku politiku kada je u pitanju upotreba ćirilice na državnom i bolju politiku taksi kada je u pitanju upotreba ćirilice na lokalnom nivou. Borićemo se za povlašćeni položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja sa nacionalnom frekvencijom, jer je nacionalna frekvencija javno dobro. Borićemo se da nije svejedno kojim pismom pišemo i da znamo da ako ćirilicu ne zaštitimo mi, to umjesto nas neće učiniti niko - poručio je Selaković.
On je podsjetio da je i na prošlogodišnjem Vukovom saboru saopštio mjere na kojima se radilo u godini za nama - otkupu knjiga isključivo na ćirilici za potrebe javnih biblioteka, razvoju ćiriličkih fontova, nabavci isključivo dvoazbučnih tastatura za sve korisnike javnih sredstava i javnu upravu.
Selaković je rekao i da je u Bajinoj Bašti ove godine na Dan slovenske pismenosti, svetih Ćirila i Metodija osnovan Muzej ćirilice, kako kaže, hram našeg pisma koji ne samo da čuva ćirilicu kao istorijsku starinu, već da je njeguje kao našu današnjicu, da je unapređuje i promoviše kao našu budućnost.
Ministar je dodao da je ranije donesen Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom prostoru i upotrebi ćirilice.
- Ipak, najvažnije je da ćirilica živi u nama, a naročito u našoj djeci. Da oni koji danas rastu, znaju da su slovo i pismo snaga, ono što je utemeljio naš Sveti Sava i ono što je obdelavao naš Vuk. To svima jeste, treba i mora da nam bude jedini putokaz - istakao je Selaković.
On je u besjedi, između ostalog, istakao osobenost srpskog jezika u ćiriličnog pisma.
- Kada pomislimo da je svejedno, kada pomislimo da je naš jezik samo jedan među mnogima, kada pomislimo to i za naše pismo, sjetimo se da smo mi po svoj prilici više njihovi nego oni naši. Da smo po njima tek svoji - rekao je Selaković.
Selaković je dodao da "ne može biti svejedno ono što tolikima smeta, da moraju i nama da kažu da je svejedno, jer nije svejedno kojim pismom pišemo, i nije svejedno kojim su pisali naši preci i kojim će pisati naša djeca".
- Od toga da li ćemo razumjeti koliko je ovo važno, zavisi mnogo toga u našoj kulturi, a neko bi rekao zavisi sve - zaključio je Selaković.