Krestić: Demografija rekla da u Evropi nema naroda koji je postradao kao Srbi
Krestić je upozorio da se žrtvama ne smije licitirati, te i istakao da uvijek stoji iza cifara koje su ostavili neprijatelji - njemački generali jer, kako kaže, "nisu imali razloga da obmanjuju bilo koga".
- U njihovim izvještajima se nalaze te ogromne cifre. Prema tome, smatram da bez ispitivanja i iskopavanja koje bi trebalo obaviti, moramo prihvatiti u načelu taj broj - rekao je on.
Krestić kaže da ne razumije zašto Srbija još nema memorijalni centar posvećen ubijenim tokom NDH iako je to više puta obećavano, kao ni zašto je četiri puta propao pokušaj da se u Narodnoj skupštini Srbije usvoji zakon o danu genocida i zašto genocid nad Srbima još nema ime.
- Nije važno da li ćemo genocid nad Srbima zvati "srbocid", "pokolj" ili drugim imenom, ali je bitno da i mi imamo naziv za genocid kao što ga imaju Јevreji ili Romi - naveo je Krestić za Srnu.
Krestić kaže da se postavlja pitanje - zašto se ništa ne radi po tom pitanju i kome se time čini usluga?
- Da li je moguće da se dodvoravamo Hrvatima? Da li želimo da kupimo njihovu ljubav, da ih umilostivimo da nas puste u EU? Da li misle da mi takvim falsifikatima i nepodopštinama možemo nešto da dobijemo? Mi se samo tako svetimo našim žrtvama i trgujemo njima. Sramotno trgujemo i ponovo ih ubijamo - kategoričan je Krestić.
On je rekao da su za njega nerazumni razlozi nečinjenja, a posebno činjenica da Muzej žrtava genocida kao nadležna institucija broj ubijenih u Јasenovcu vezuje za imena.
- Teško je govoriti o 80.000, 90.000 i 100.000 samo zato što su to poznata imena. Јevreji imaju oko osam miliona stradalih u Holokaustu, ali se ne pozivaju na imena i prezimena. Prema tome, za njih važi jedno pravilo, a nama se nameće drugo. Ne znam ko ga nameće i zbog čega. Zašto mi to prihvatamo, zašto institucija koja postoji voljom države i koju finansira država ide na takav princip i nenaučni metod? - upitao je on.
Krestić je naglasio da je demografija kao nauka odavno rekla da u Evropi nema zemlje i naroda koji su postradali kao Srbi.
- Mi bježimo od nauke, mi ne poštujemo naučna saznanja. Sve podređujemo politici tako da je naša istoriografija i ta politika u tom domenu skandalozna - smatra on.
Krestić tvrdi da je od najveće važnosti da srpski narod bude upoznat o ideologiji genocida.
- Da znamo zašto nastaje, kad nastaje, ko stvara ideologiju genocida, sa kojim ciljem, da li i dalje postoji ideologija genocida u Hrvatskom društvu ili ne - naglašava on.
Krestić podsjeća da je unazad dva mjeseca objavio manju knjigu koja se bavi ovom problematikom.
- Na osnovu prvorazrednih izvora, prije svega hrvatskih, na sva ta pitanja sam dao odgovore. Ideologija genocida nije uništena u Hrvatskoj. Ona i dalje postoji,a mi se toj ideologiji podastiremo i njoj činimo usluge!? - istakao je Krestić.