Nominacija šuma u tri nacionalna parka za Uneskovu listu
Suzana Komatović iz Nacionalnog parka Kopaonik rekla je da je ova planina prekrivena bukovom šumom, kao i da se te šume nalaze u rezervatu Kozje stene, koji je pod strogim režimom zaštite.
- Lokacija se nalazi na vrlo specifičnom terenu koji je zaštićen i ograničen i ne može mu se pristupiti bez znanja i prisustva zaposlenih u Nacionalnom parku tako da se zaštita sprovodi na vrlo visokom nivou - rekla je Komatovićeva za Tanjug.
Upisom ove šume na listu svjetske baštine doći će do primjene najviših standarda upravljanja, redovan monitoring stanja očuvanosti i uključivanje u međunarodnu mrežu stručnjaka i institucija koja se bave zaštitom bukovih šuma.
Dodala je da je rezervat Kozje Stene proglašen za rezervat prirode zbog vrlo specifičnih biljnih vrsta stenoendemita koje žive samo tu i nigdje više - koponičke ljubičice i kopaoničke čuvarkuće, kao i životinja puput medvjeda, vuka, lisice i divokoze.
Ona je ukazala i da na lokalitetu Kozje stene raste mezijska bukva i to na specifičnom terenu.
Navela je da je proces nominacije dosta dugotrajan i rigorozan, te da će u toku 2027. godine biti donijeta konačna odluka.
Aleksandar Đurić iz Nacionalnog parka Tara istakao je da je ovdje evidentirano 1.156 biljnih vrsta, 40 šumskih zajednica, te da je 80 odsto prostora pod šumama u kome živi 58 vrsta sisara i 140 vrsta ptica.
- Lokalitet Zvezda predstavlja severne obronke ka kanjonu Drine, u gornjoj zoni imamo osam od nekih 22 lokaliteta pod Pančićevom omorikom, bukva se ovde javlja, naravno, ali imamo izuzetan biodiverzitet, ne samo biljnih vrsta, nego i faune, pa i drugih vrsta, kao što su gljive - rekao je Đurić.
On je istakao da je lokalitet Rača isto tako na neki način specifičan zbog domaćeg oraha u simbiozi sa bukvom, koji se u prirodi ne sreću često.
Đurić je naveo da Nacionalni park Tara obuhvata 25.000 hektara, od toga 13,5 odsto je u prvom režimu zaštite, što podrazumijeva isključenje svih aktivnosti, 34 odsto se nalazi u drugoj zoni zaštite koja je malo liberalnija i skoro 53 odsto je u trećoj zoni zaštite.
Ona je rekao da je u saradnji sa kolegama iz Republike Srpske donijet zaključak da Pančićevoj omorici treba aktivnija zaštita zbog trenutnih klimatskih promjena i zato što je ona simbol ove planine.
- Iz tog razloga smo se trudili da što više te populacije ne ostane u toj strogo zaštitnoj zoni koja isključuje bilo kakvu aktivnost, jer smo bili svedoci da taj konzervatorski pristup zaštite Pančićevoj omorici ne nosi svetlu budućnost - rekao je Đurić.