Radovančević: Sada mog dedu slavimo kao svetog, tuga je postala radost
Radovančević je rekao Srni da je jedinstven osjećaj služiti u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, u kojoj je prije 84 godine njegov djed služio liturgije i širio vjeru Hristovu, zbog koje je i postradao.
- Mama je uvek govorila o velikoj ljubavi koju je osećala od oca, ali je to iskustvo bilo nešto tužno i teško i svi smo to nosili. Na Zapadu sve lepo ide, nismo imali nikakve probleme ni velike krize, ali je kod nas uvek bilo nešto što je nedostajalo srcu - naveo je Radovančević.
On je naglasio da se sada, nakon što je došao u majčin zavičaj na poklon djedu svetitelju, sve promijenilo.
- Kada smo bili u Trubaru, kada smo bili na liturgiji u Drvaru, pevali prve pesme, tropare, kondake i stihove za Svetog sveštomučenika Iliju, mog dedu, sve što je bilo mračno postalo je svetlo, sve što je bilo teško postalo je lagano. Tako sad osećamo - istakao je Radovančević.
On je rekao da svi u životu traže pravdu, ali da ona neće doći od svijeta, već od Gospoda, što se pokazalo i kada je riječ o njegovom djedu.
- Šta je `džastis` /pravda/? Da svi koji su to uradili njemu, da su oni zatvoreni i ubijeni? Ne, to nije naša vera. Mi ne živimo tako! Mi znamo da nas Bog sve voli. Mi molimo Boga za sve. Samo Bog može da skupi narod i samo Bog može da preobrazi i naša Crkva pravoslavna - ukazao je Radovančević.
On je naveo da se trudi da kao paroh u crkvi u Milvokiju što više služi na srpskom kako bi mladi Srbi bolje naučili svoj jezik.
- Trudim se da služim pola na srpskom, pola na engleskom, da ne izgubim svoje korijene i jezik jer jezik nije neki prut da izmlatimo mlade koji ga ne znaju. To je ključ sa kojim ulazimo u svoju kulturu, veru, istoriju i tako treba da koristimo jezik. Slava Bogu, sada kod nas i dosta Amerikanaca prelazi u pravoslavlje - rekao je Radovančević.
On je napomenuo da je dobio blagoslov da putuje zbog kanonizacije, a da će po povratku vjerovatno dobiti novu parohiju.
- Sada sam u bratstvu u zajednici u Milvokiju. Tu služim i tu sam rođen, tu sam kršten, tu sam rukopoložen i to znači mnogo, ali na kraju Bog će mene staviti gde je potrebno kao što me je doveo sada u Trubar i Drvar - istakao je Radovančević.
Paroh trubarski Ilija Rodić /1900-1942/ postradao je na Vaskrs 1942. od partizana.
Sabor Srpske pravoslavne crkve ga je kanonizovao na Saboru 2025. godine.
Prva liturgijska proslava Svetog sveštenomučenika Ilije Trubarskog održana je na dan njegovog molitvenog pomena, 9. maja, u Hramu Svetog Save u Drvaru.
Dan poslije molitveno je proslavljen u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u njegovom Trubaru, gdje malobrojni Srbi čuvaju vjeru pravoslavnu i sjećanje na njega.