EEA: Klimatske promjene mogle bi dijelove Evrope da učine nepogodnim za agrar
Ona je u intervjuu za Јuropian njuz rum (ENR) rekla da suše u Evropi postaju test političkih vremenskih horizonta i da kako rijeke opadaju, prognoze usjeva slabe, a stres zbog nestašice vode se širi izvan Mediterana, odlaganje prilagođavanja će suočiti vlade sa većim troškovima i manjim brojem opcija u narednim decenijama.
- Neki usjevi više neće da uspijevaju, posebno u najsušnijem mediteranskom, južnoevropskom području. Intenzivnije navodnjavanje ne bi nužno predstavljalo rješenje zbog moguće nestašice vode. Zato bi neko zemljište koje se trenutno koristi za poljoprivredu moglo više da bude nepogodno za poljoprivredu u nekim regionima Evrope - rekla je ona.
Prema njenim riječima ovo ljeto je dalo najjasniju moguću ilustraciju onoga s čime se Evropa suočava.
- Teške suše su poremetile poljoprivredu, naš transport, pa čak i energetsku infrastrukturu. I vidjeli smo intenzivne toplotne talase u mnogim dijelovima Evrope koji su imali ogroman uticaj na infrastrukturu, zdravlje i dobrobit ljudi. Žetva je kasnila i bila je manja, tako da bismo ove zime mogli da imamo čak i problema sa sigurnošću hrane - upozorila je Ila-Mononen.
Smatra i da se posljedice šire izvan tradicionalnih sušnih zona Evrope i kao primjer navela sušu u Ukrajini i Mađarskoj, kao i neuobičajeno sušne uslove u Ujedinjenom Kraljevstvu i Finskoj.
Istovremeno ona je pozvala evropske političare da gledaju dalje od sljedećih izbora i da planiraju klimatske rizike koji već mogu da se predvide u narednoj deceniji.
- Ova vrsta kratkoročnog pristupa nam neće pomoći - rekla je ona i dodala da odluke o ulaganjima u infrastrukturu i poljoprivredu moraju da uzmu u obzir vremenske horizonte od 10, 20 i 50 godina.
Podsjetila je i da je u procjeni objavljenoj u martu, uoči ovogodišnjih ljetnih toplotnih talasa, EEA navela da "trenutno suša (54 odsto), jake kiše (21 odsto), mraz (16 odsto) i grad (9 odsto) zajedno čine 80 odsto poljoprivrednih gubitaka u EU.
Ila-Mononen je rekla da Evropa više ne može da tretira prilagođavanje klimatskim promjenama kao opcionalnu politiku kojom će se baviti kada budžeti to dozvole.
- Vrućina i suša već utiču na poljoprivredu, vodne resurse, transport i energetske sisteme, a neka šteta je mogla da se izbjegne ranijim ulaganjima - rekla je ona.
Zaključila je da prilagođavanje mora da dopuni a ne da zamijeni ublažavanje, odnosno da Evropa treba i da smanji emisije i pripremi se za klimatske uticaje koji će se nastaviti čak i uz ambiciozna smanjenja emisija.