Uprkos obilnim kišama nivoi hidroakumulacija nedovoljni za veću proizvodnja struje
Dugotrajna suša ispraznila je akumulacije i oborila planove proizvodnje struje u hidorelktranama. Dugo željena kiša zasad nije uticala na nivo Bilećkog jezera, pa je kota i dalje oko 15 metara ispod planirane. Da bi se situacija poboljšala i HET pokrenuo proizvodnju, značajnije padavine potrebne su i narednih dana.
- Fali pola akuimlacije, veći zapreminski dio. Trebaće veće količine padavina. Ali ne bi bilo prvi put da se desi. Slijedi jaka ciklona i narednih desetak dana mogla bi da se popravi - rekao je generalni direktor HET-a Gordan Mišeljić.
- Ono što padne oko jezera dolazi za jedan dan, a vode iz Gacka da dođe do vrela treba više od 20 dana. A kad su ektremne padavine, onda pet do šest dana - rekao je hidrolog HET-a Dušan Vujović.
Nešto bolja situacija je u dvije protočne hidroelektrane u Srpskoj. Dotoci u Bočcu tek su dostigli trećinu planiranih, a proizvodnja minimalna, oko 130 megavat časova dnevno.
- Svi proizvodni kapaciteti HE Bočac su raspoloživi i spremni za rad. Trenutna kota akumulacije je oko 12 metara niža od optimalne, sa blagom tenedecijom rasta. Padavine u prethodnim danima nisu značajno uticale na povećane dotoke i rast kote akumulacije - saopšteno je iz HE Bočac.
Padavine su povećale dotoke u slivu Drine, a u HE Višegrad se nadaju da će i proizvodnju povećavati u naradenim danima. Sada su na oko 1.500 megavat časova dnevno.
- Padavine su popravile situaciju na oko 30 odsto planirane kote. Nešto je veća proizvodnja, ali i dalje ispod plana. Ali za godišnji plan, to je oko 99 odst plana - naveo je izvršni direktor za proizvodnju i upravljanje HE Višegrad Darko Andrić.
Ipak, zbog dobre hidorologije u prvom dijelu godine, procenti ostavrene proizvodnje na godišnjem nivou neće biti toliko loši. Povratak HET-a na mrežu, značio bi dodatnu stabilnost za energetski sistem Srpske.
Uobičajeni godišnji plan HET-a je oko 1.070 gigavta električne energije. Do sada je ostvareno oko 80 odsto plana, a nove najavljene padavine koje donosi tzv. Đenovska ciklona, mogle bi bilanse značajno pogurati naprijed.
Zbog trenutne situacije u vezi sa hidrolektranama i problema u RiTe Ugljevik, u Srpskoj se prozvodi manje struje nego što se troši, pa je ERS prinuđen na uvoz megavata po nepovoljnim uslovima. Nadaju se da će kraj godine donijeti bolju hidrologiju i povoljniju računicu.
Proizvodnja električne energije u Republici Srpskoj manja je od potrošnje. Dnevna potrošnja iznosi oko 12 000 megavat časova. Dnevna proizvodnja je oko 9 200 megavat časova, od čega trećina proiizvodnje RiTE Ugljevik, pripada Sloveniji.