Točenje lož-ulja u vozila trebalo bi da postane prošlost (VIDEO)
Ušteda od 20-ak maraka po rezervoaru. Dovoljan razlog da se iskoristi rupa u zakonu i umjesto dizela u rezervoar sipa lož-ulje. Pero Dragojlović, poljoprirednik iz Bijeljine, kaže, samo u zimskoj sjetvi na razlici između ova dva energenta uštedio je oko 700 maraka.
- Velika je ušteda između dizela i lože. Normalno da je to ušteda za mene i svakoga ko koristi veću količinu zemljišta, da se na nečemu uštedi, rekao je Dragojlović.
Lož-ulje kupuje u kanisterima. Prema dosadašnjem zakonu jedino tako može da ga kupi u manjoj količini. Izmjene Zakona o trgovini, međutim, trebalo bi da stanu u kraj ovakvoj praksi, pa će do lož-ulja moći samo oni koji ga zaista koriste za loženje.
- Trgovina na malo lož-ulja obavlja se isključivo dostavljanjem auto-cisternama na adresu kupca, ističe se u Zakonu o trgovini.
Tako kaže novo zakonsko rješenje. Ni ono staro nije bilo loše, jer je korišćenje lož-ulja bilo dozvoljeno samo za ono što mu i ime kaže - loženje. Јedini problem, kažu inspektori, jeste to što je bilo nemoguće utvrditi da je zakon prekršen.
- Ta nepravilnost se mogla utvrditi, sa aspekta tržišne inspekcije, u momentu kada prekršaj nastaje. U svim našim dosadašnjim kontrolama na benzinskim stanicama to se nije dešavalo kada je inspektor tu, istakla je Borka Surtov, glavna republička tržišna inspektorka.
Tako u 13 godina, koliko je na snazi Odluka o kvalitetu tečnih naftnih goriva, za neovlašćeno točenje lož-ulja niko nije kažnjen. Čak ni način kažnjavanja prekršioca nije bio jasan.
- Tom odlukom je predviđeno da će inspektor oduzeti auto i izreći mjeru, što nije dovoljno. Postavlja se pitanje šta će inspektor sa autom i do kad će biti oduzet auto, naglasila je Surtova.
Iako je javna tajna da se starija vozila s dizel motorom voze uglavnom na lož-ulje, trgovci redom tvrde da se na njihovim pumpama toči striktno prema zakonu. Naš mali eksperiment pokazuje da to ipak nije tako.
Bez po muke u rezervoar smo natočili lož-ulje. Ipak, niko od onih koji prometuju lož-ulje nije želio da govori na ovu temu tvrdeći da su poštovali i stari zakon. Nova rješenja zato pozdravljaju oni koji ovaj energent i nemaju u ponudi. Razlog – očekuju da će stvarna zabrana prodaje lož-ulja vozačima povećati prodaju dizel goriva.
- Taj energent se zove LOŽ-ULjE i trebalo bi da se koristi isključivo za zagrijavanje prostora i u proizvodnim pogonima, nikako kao pogonsko gorivo automobila. Svakom distributeru koji nema jasne dokaze gdje je prodao lož-ulje i kome, treba obračunati sve namete predviđene za dizel gorivo, ističu u Krajinapetrolu.
Direktorka Ideal petrola, Nataša Luburić, istakla je da je uvijek bila povoljnija cijena lož ulja jer nije u kalkulaciju bila uključena taksa za puteve i autoputeve i samim tim dizel je bio znatno skuplji.
Јer, kupovinom svih drugih goriva potorošač ne plaća samo cijenu energenta i zaradu trgovca. Sem ovih, tu su i davanja državi, pa se za svaki litar plaćaje putarina na promet gorivom od 15 pfeniga i putarina na izgradnju auto-puteva u iznosu od deset pfeniga.
Procjenjuje se da se u Srpskoj godišnje proda 160 miliona litara lož-ulja, pa budžeti Puteva i Autoputeva ostaju kratki za 40 miliona maraka. Izmjenama Zakona o trgovini ovo bi trebalo da bude spriječeno, jer se lož-ulje neće izdavati na pumpnim stanicama nego dostavljati cisternom na adresu korisnika.
Ono što se čeka, jeste stupanje na snagu pravilnika koji će omogućiti provođenje zakona. U resornom ministarstvu kažu – već je napisan. Čeka se samo objava u Službenom glasniku.
- Privredni subjekti koji se bave prometom lož-ulja na malo ili koji će se time baviti moraju ispuniti uslove predviđene Pravilnikom u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu istog, naglašavaju iz Ministarstva trgovine i turizma.
Inspektori smatraju – sasvim dovoljno vremena da se spremno dočeka njihova posjeta. Јer, kada pravilnik konačno stupi na snagu svi kapaciteti Inspektorata biće preusmjereni na kontrolisanje ove oblasti. Kazne koje se mogu očekivati za kršenje zakona nisu bezazlene i kreću se od 10.000 do 15.000 maraka za pravno lice i 1.500 – 3.000 maraka za fizičko lice.