Žene na selu suočene sa brojnim problemima (VIDEO)
Najznačajniji problemi su siromaštvo i ekonomska zavisnost od muškaraca, slabe mogućnosti ekonomskog osnaživanja i nedovoljan pristup zdravstvenim, obrazovnim i kulturnim ustanovama i drugim resusrima.
Na početku 21. vijeka mnoge žene na selu još nemaju vodu i struju u kući. Zbog neravnopravnog položaja u porodici i društvu mali je broj žena koje žele da ostanu na selu, pa je sve više napuštenih seoskih domaćinstava i pustih sela.
Svjetlana Popović iz Palina kod Teslića proizvodi čuveni blatnički sir. Kaže da se mali broj žena bavi ovim poslom najčešće zbog skupe opreme, zahtjevnih standarda i velikih troškova za registraciju, te problema oko prodaje.
- Mislim da bi trebalo malo više obratiti pažnje na domaće proizvode kako bi oni dobili veću vrijednost, te kako bi ih ljudi počeli cijeniti - kaže Popovićeva.
Istraživanje Organizacije Lara pokazalo je da su 77 odsto žena na selu domaćice koje bi voljele da nađu plaćen posao iako istovremeno skoro besplatno rade u u domaćinstvu. Samo 15 odsto njih ima imovinu i to obično naslijeđenu od roditelja, zbog čega nemaju praktično nikakve preduslove za ekonomsku nezavisnost.
- Uglavnom rade u domaćinstvima muža ili svekra, svega dva odsto zemlje je njihovo i to je problem. Žena mora imati domaćinstvo registrovano na sebi da bi mogla da povuče sredstva iz određenog fonda - kaže Mirzeta Tomljanović iz ove organizacije.
Žene na selu žive veoma teško, istaknuto je u "Završnoj evaluacije Akcionog plana za unapređenje položaja žena na selu u Republici Srpskoj do 2015. godine", ali ima i određenih pomaka.
Mirjana Lukač, direktor DŽender centra Vlade Republike Srpske za jednakost i ravnopravnost polova kaže da su na inicijativu ovog centra formirana udruženja žena na selu koje se bave proizvodnjom domaćih proizvoda.
- Radili smo puno na edukaciji, radili smo na unapređenju infrastrukture, dostupnosti resursa ženama na selu, tako da određeni pomaci postoje - ističe ona.
Žene koje žive na selu, iako u proizvodnji hrane učestvuju sa 60 do 80 odsto, poseduju samo dva odsto zemlje i ostvaruju samo jedan odsto poljoprivrednog dohotka.